Spomenik oslobodiocima Niša na Trgu kralja Milana nije samo najpoznatiji gradski simbol. To je priča o slobodi koju je Niš čekao decenijama, o borcima koji su ginuli od Čegra do Prvog svetskog rata, ali i o dugom konkursu, sporovima, novcu, umetničkim odlukama i velikoj želji Nišlija da u srcu grada podignu spomenik dostojan svoje istorije.
Današnji spomenik otkriven je 1937. godine, na Vidovdan, a izradio ga je zagrebački vajar Antun Augustinčić. Podignut je zajedničkim prilozima građana i niške opštine. Njegova najmoćnija figura je konjanik — „Vesnik slobode“, simbol nepoznatog vojnika koji donosi slobodu gradu. Upravo zato ovaj spomenik nije samo obeležje na trgu. On je bronzana hronika Niša, podignuta u čast svih koji su ga oslobađali.
Šta predstavlja Spomenik oslobodiocima Niša?
Spomenik oslobodiocima Niša objedinjuje nekoliko velikih istorijskih trenutaka. Na njemu su predstavljeni događaji od Čegarske bitke 1809. godine do oslobođenja Niša u Prvom svetskom ratu 1918. godine.
U njegovu simboliku ugrađeni su Čegar, tajni rad niških zaverenika, ulazak kneza Milana u oslobođeni Niš 1877. godine, Niška deklaracija iz 1914. i povratak srpske vojske u grad 1918. godine.
Zbog toga ovaj spomenik nije posvećen samo jednoj pobedi. On govori o dugom putu ka slobodi. Govori o gradu koji je kroz XIX i početak XX veka više puta bio mesto velikih istorijskih preloma.
Na vrhu spomenika nalazi se konjanik, poznat kao „Vesnik slobode“. On ne predstavlja kralja ni vojskovođu. Predstavlja narodnog vojnika. Tu je najveća snaga ovog spomenika: slobodu ne donosi samo jedan vladar, već narod, vojska i generacije koje su za nju platile visoku cenu.
Spomenik oslobodiocima Niša ukratko
Lokacija: Trg kralja Milana, Niš
Godina otkrivanja: 1937.
Dan otkrivanja: 28. jun, Vidovdan
Autor: Antun Augustinčić
Centralna figura: konjanik „Vesnik slobode“
Tema spomenika: oslobođenje Niša od 1809. do 1918. godine
Prvi konkurs: 1900. godine
Veliki konkurs: 1933–1934. godine
Broj pristiglih radova: 22 gipsana modela i dva crteža
Status: spomenik kulture od 1983. godine
Dani sećanja: 11. januar i 12. oktobar
Kada se javila prva ideja o spomeniku?
Prva ideja o podizanju spomenika javila se 1897. godine, deset godina nakon oslobođenja Niša od Turaka. Grad je već tada osećao potrebu da oslobodiocima podigne javno obeležje.
Niška opština je 1900. godine raspisala prvi konkurs za idejno rešenje. Na konkurs su stigla dva projekta, oba istog autora — Simeona Roksandića. Žiri mu je dodelio nagrade za oba rada.
Ipak, spomenik tada nije podignut. Presudio je nedostatak novca. Nagrada od 40.000 dinara Roksandiću nije isplaćena, a skice tog prvog projekta nisu sačuvane.
To je bio prvi veliki zastoj. Ali ideja nije nestala. Ona je nastavila da živi među Nišlijama, kao dug koji grad još nije vratio svojim oslobodiocima.
Kako je Niš decenijama čekao svoj spomenik?
Već 1902. godine formiran je novi odbor, na čelu sa predsednikom niške opštine Todorom Milovanovićem. Cilj je bio isti: podići spomenik oslobodiocima Niša.
Međutim, ni taj pokušaj nije doveo do realizacije. Finansijski problemi, a zatim balkanski ratovi i Prvi svetski rat, ponovo su odložili izgradnju.
Posle Prvog svetskog rata ideja je dobila još šire značenje. Spomenik više nije trebalo da bude posvećen samo oslobodiocima od Turaka. Trebalo je da obuhvati sve borce i vladare koji su učestvovali u oslobađanju grada.
Tako je prvobitna zamisao prerasla u mnogo veći memorijal. Niš više nije tražio samo spomenik jednoj pobedi, već simbol čitavog veka borbe.
Zašto je konkurs iz 1933. bio presudan?
Prelomni trenutak dogodio se 1933. godine. Odbor je 13. februara procenio da je za podizanje spomenika potrebno 800.000 dinara. Tada je odlučeno da se raspiše konkurs za idejno rešenje.
Samo tri dana kasnije doneta je važna odluka: spomenik mora da ima reljefe na sve četiri strane. Na njima je trebalo prikazati ključne događaje iz istorije oslobođenja Niša: Čegarsku bitku, Tajni komitet iz 1874. godine, oslobođenje Niša 1877. i oslobođenje 1918. godine.
Nagrade su bile jasno određene. Za prvo mesto predviđeno je 15.000 dinara, za drugo 8.000, a za treće 5.000 dinara.
Komisiju su činili inženjer Milorad Čavdarević, Jovan H. Bogdanović, profesor dr Branko Popović, arhitekta Dragiša Brašovan i Momčilo Živanović, direktor Umetničke škole u Beogradu.
Na konkurs su stigla 22 gipsana modela i dva crteža. Izbor je obavljen 30. maja 1934. godine u dvorani škole „Kralj Aleksandar“ u Nišu, današnje škole „Radoje Domanović“.
Prvu nagradu dobio je Antun Augustinčić iz Zagreba, za model pod šifrom „Glasnik slobode“. Drugo mesto pripalo je Risti Stijoviću, a treće Sretenu Stojanoviću.
Ko je bio Antun Augustinčić?
Antun Augustinčić bio je vajar iz Zagreba i autor pobedničkog rešenja. Njegov model doneo je figuru konjanika koji će kasnije postati jedan od najprepoznatljivijih simbola Niša.
Ali izbor nije prošao bez rasprava. U javnosti su se pojavile kritike na račun izgleda konja i zastave. Neki su smatrali da zastava ne deluje dovoljno jasno kao srpska zastava.
Pod uticajem tih kritika, članovi komisije za kontrolu izrade spomenika, Branko Popović i Jovan H. Bogdanović, tražili su da se na zastavi konjanika dodaju četiri slova „S“, kao inicijali srpskog grba.
Tako je i sama izrada spomenika postala deo javne borbe za značenje simbola. Nije se odlučivalo samo o umetničkoj formi. Odlučivalo se o tome kako će Niš pamtiti svoju slobodu.
Ai Kolorizacija + obrada
Kako je nastao konjanik koji je doneo slobodu?
Najveća posebnost spomenika jeste konjanik na vrhu. U mnogim gradovima konjaničke figure predstavljaju vladare, kraljeve ili vojskovođe. U Nišu je poruka drugačija.
Ovde konjanik predstavlja nepoznatog vojnika. On je „Vesnik slobode“, simbol naroda koji ulazi u oslobođeni grad. Zbog toga ovaj spomenik ima snažnu demokratsku i narodnu poruku.
On ne govori samo o komandantima i vladarima. Govori o svima koji su nosili teret oslobođenja. O vojnicima bez imena. O zaverenicima. O ustanicima. O gradu koji je znao cenu slobode.
Upravo zato naslovna slika spomenika — konjanik koji visoko stoji nad centrom Niša — i danas deluje snažno. On nije samo ukras na postamentu. On je poruka da sloboda dolazi kroz žrtvu, pamćenje i istrajnost.
Kada je otkriven Spomenik oslobodiocima Niša?
Spomenik je svečano otkriven 28. juna 1937. godine, na Vidovdan. Za njegovo mesto izabran je Trg kralja Milana, centralni gradski prostor.
Da bi spomenik bio postavljen, česma koja se tu nalazila od 1903. godine izmeštena je u park Čair. Kasnije je postala poznata kao Čairska česma.
Svečanosti su prisustvovali knez Pavle Karađorđević, predsednik vlade Milan Stojadinović, ministar Dragiša Cvetković, predsednik niške opštine Dragutin Živković, ban Marko Novaković i druge zvanice.
U gradu je tog dana proglašen neradni dan. Program je počeo bogosluženjem u Sabornoj crkvi, zatim krštenjem novog aviona Aerokluba Niš, a nastavljen je dočekom kneza Pavla na železničkoj stanici.
Spomenik je otkriven u 11.20 časova. Nad trgom su kružile tri eskadrile aviona. Kroz centar je prošao defile pešadije, konjice, sokola i omladine u narodnim nošnjama. Prema podacima iz materijala, svečanosti je prisustvovalo oko 30.000 ljudi.
Zašto je Spomenik oslobodiocima Niša važan danas?
Spomenik oslobodiocima Niša važan je jer čuva više slojeva gradske istorije. On povezuje Čegar, oslobođenje od Turaka, Nišku deklaraciju, Prvi svetski rat i povratak srpske vojske u ratnu prestonicu.
Njegova vrednost nije samo umetnička. On je jedno od glavnih mesta kulture sećanja u Nišu. Svake godine, 11. januara, na Dan oslobođenja Niša od Turaka, i 12. oktobra, na Dan oslobođenja u Prvom svetskom ratu, kod spomenika se polažu venci i odaje počast oslobodiocima grada.
Zato ovaj spomenik nije samo tačka na mapi grada. On je mesto pred kojim Niš pamti ko je bio, šta je preživeo i kome duguje slobodu.
U bronzi, kamenu i figuri konjanika ostala je zapisana jedna poruka: sloboda nije došla sama. Doneli su je ljudi. A Niš im je, posle decenija čekanja, konačno podigao spomenik u svom srcu.
Izvor
Nikola Milovanović, Spomenik oslobodiocima Niša na Trgu kralja Milana, Saopštenja LVI, 2024, 99-120; Nikola Milovanović, Spomenik oslobodiocima Niša na Trgu kralja Milana, , Saopštenja RZZZSK LVI, 2024, 99-120
