Kralj Aleksandar nije bio samo gost na odmoru u Niškoj Banji. Njegovi boravci od 1927. do 1934. godine pretvorili su ovo lečilište iz nedovoljno poznate banje u jedno od važnih mesta za odmor, lečenje i reprezentaciju u Kraljevini Jugoslaviji.
Aleksandar Prvi Karađorđević više puta je dolazio u Niš i Nišku Banju. Tu je odmarao, primao ministre, donosio ukaze, razgovarao sa narodom i pratio razvoj Niša. Njegov izbor imao je snažan odjek. Dnevna štampa redovno je pisala o kraljevim boravcima, a time je rasla i popularnost Niške Banje. Za samu banju to je značilo više gostiju, nove vile, hotele, uređene parkove, bolje puteve i ambiciju da postane moderno lečilište.
Ai ilustracija
Kako je Kralj Aleksandar otkrio Nišku Banju?
Kralj Aleksandar je blagodeti Niške Banje prvi put upoznao još tokom Prvog svetskog rata. Kao prestolonaslednik, 17. aprila 1915. godine, iz Niša je automobilom otišao na izlet do Niške Banje.
Sa njim su bili francuski poslanik gospodin Bop i Jovan M. Jovanović Pižon, pomoćnik ministra inostranih dela. Niš je tada bio ratna prestonica Srbije, a Niška Banja mesto u neposrednoj blizini grada.
Godinama kasnije, upravo će ta banja postati jedno od najvažnijih kraljevih utočišta. Njena nadmorska visina od oko 300 metara, zaštićenost od vetrova i magle, topli radioaktivni izvori i mirna okolina činili su je pogodnom za odmor vladara opterećenog državnim poslovima.
Kralj Aleksandar u Niškoj Banji ukratko
Kralj Aleksandar u Niškoj Banji boravio je više puta između 1927. i 1934. godine.
Najvažniji podaci:
- prvi izlet u Nišku Banju zabeležen je 17. aprila 1915. godine;
- kao kralj, u Nišu i Niškoj Banji boravio je od 1927. do 1934. godine;
-
- februara 1927. potvrđeno je odvajanje Niške Banje od jelašničke opštine;
-
- godine boravio je u vili „Olivera”;
-
- godine prvi put je boravio u novoizgrađenoj vili „Jela”, poznatoj kao Kraljeva vila;
- iste godine darovao je novac za uređenje izvora Suva Banja;
- tokom boravaka primao je ministre i obavljao državničke poslove;
- njegov izbor Niške Banje snažno je doprineo razvoju turizma, lečenja i ugleda ovog mesta.
Šta se dogodilo 1927. godine?
Početkom juna 1927. godine kralj Aleksandar boravio je u Nišu povodom svečanog otkrivanja spomenika Stevanu Sinđeliću ispred Ćele-kule i spomenika na Čegru. Svečanost je održana 1. juna, a kralj joj je prisustvovao u pratnji diplomatskog kora.
Tih dana obišao je Niš, prisustvovao otvaranju nove Sokolane i posetio više značajnih mesta. Trećeg dana boravka, 3. juna, u popodnevnim časovima otišao je automobilom do Niške Banje.
Tamo su železničari slavili svoju slavu. Kralj je veče proveo u banji, čija mu je voda, prema tadašnjim izveštajima, prijala i delovala lekovito.
Kada su počeli nenajavljeni dolasci?
Već 1928. godine kralj je u Niš stigao gotovo iznenada. Dana 16. maja, posle odmora u Topoli, njegov voz stigao je na nišku železničku stanicu u 16.35 časova.
Iako dolazak nije bio javno najavljen, ulice su brzo oživele. Posebno mnogo sveta okupilo se u Nemanjinoj ulici. Kralj se zatim automobilom odvezao do Niške Banje, gde je ostao dva do tri dana.
U Nišu je odseo u stanu direktora fabrike duvana Marka Markovića, u okviru same fabrike. Nekoliko dana kasnije, po povratku iz posete Timočkoj krajini, opet je boravio u Nišu. Obilazio je park fabrike duvana, magacin i Niško groblje na Gorici.
Iz tog boravka ostala je zapamćena i jedna mala anegdota. Kada se direktor Marković, zbog blata, isprljao u plitkim lakovanim cipelama, kralj mu je uz osmeh rekao da su čizme ipak bolje od lakovanih cipela.
Zašto je 1930. godina bila prekretnica?
Kralj Aleksandar je 4. maja 1930. godine došao na odmor u Nišku Banju. Boravio je u vili „Olivera” i držao se disciplinovanog dnevnog rasporeda.
Od 8 do 10 časova pre podne provodio je vreme u kupanju. Posle toga povlačio se u vilu, gde je ostajao do 16 časova. Zatim je često odlazio na izlete po okolini Niša, posećivao sela, razgovarao sa ljudima i interesovao se za njihove prilike.
Uveče je šetao banjskim parkom, ponekad i do kasno u noć.
Tokom jutarnjih odlazaka na kupanje primetio je da brdo Koritnjak iznad Niške Banje nije dovoljno pošumljeno. Zbog toga je izdao nalog da se brdo pošumi. To je jedan od primera kako kraljev boravak nije bio samo privatni odmor, već i neposredan podsticaj uređenju banje.
Te godine interesovao se i za modernizaciju Niša. Posebno su ga zanimali kanalizacija, tramvaj, vodovod, kalorična centrala kod Crvenog krsta i hidroelektrična centrala na Nišavi u Sićevu.
Gde je kralj boravio u Niškoj Banji?
Tokom 1930. godine kralj je bio smešten u vili „Olivera”. Drugi put te godine u Nišku Banju došao je 18. septembra i ostao do 12. oktobra. Pred vilom su ga dočekali predsednik banjske opštine Dušan Petković, upravnik banje Vujica Pantelić, banjski lekar dr Kosta Panajotović i Olivera, ćerka niškog advokata Aleksandra Slepčevića.
Godine 1932. važnu ulogu dobija vila „Jela”, poznata i kao Kraljeva vila. Bila je u vlasništvu kraljevog ličnog advokata i prijatelja Jovana Joce Todorovića. Prvi put je primila kralja 30. maja 1932. godine.
Uoči tog boravka, povlašćeno turističko društvo „Morava” obogatilo je banju stepenastim šetnim stazama uz Koritnjak i novim klupama u parku.
Ko je još dolazio u Nišku Banju?
Kraljevi boravci privlačili su pažnju javnosti, ali i dolazak drugih uglednih ličnosti. Među redovnim gostima pominju se knjižar i izdavač Geca Kon, profesor Boža Marković, političari Andrija Radović, Aca Stanojević i Dragiša Cvetković, kao i industrijalci Teokarevići.
U Nišku Banju su dolazili i ministri. Tokom kraljevih boravaka 1930. i 1933. godine, ministri su mu podnosili referate o državnim pitanjima. To pokazuje da se iz Niške Banje nije samo odmaralo, već se iz nje i upravljalo državnim poslovima.
Godine 1932. u banju je stigla i kraljica Marija. Doputovala je iz Topole automobilom kojim je sama upravljala. Kralj joj je pošao u susret i sreo se sa njom u Aleksincu, odakle su zajedno nastavili ka Niškoj Banji.
Njihov bračni jubilej obeležen je u banji, uz upisivanje u dvorsku knjigu i bukete cveća koji su stizali za kraljicu.
Šta je kralj poklonio Niškoj Banji?
Kralj Aleksandar je 1932. godine poklonio 50.000 dinara za uređenje izvora Suva Banja. Tim novcem trebalo je betonirati okolne pukotine i urediti sam izvor.
Tokom istog perioda sprovedena je voda sa vrela Suva Banja za 150 metara i napravljen javni bazen namenjen građanima. Topla voda je u bazen puštena 28. septembra 1932. godine.
Po kraljevoj želji odmah je počelo podizanje odmorišta i kabina. Ti radovi koštali su 80.000 dinara i izvedeni su o kraljevom trošku. Ukupna vrednost radova preduzetih na njegov trošak iznosila je 200.000 dinara.
Kralj je darovao i 100.000 dinara za podizanje bolnice u Beloj Palanci. I taj poklon je ostavio snažan utisak u narodu ovog kraja.
Kako je Niška Banja rasla uz kraljeve boravke?
Pre velikog uspona, Niška Banja je već imala status državne banje, ali je njeno uređenje bilo skromno. Staro kupatilo iz turskog perioda, izvori tople vode i nekoliko objekata nisu bili dovoljni da je pretvore u ozbiljno lečilište.
Promena dolazi sa jačanjem interesovanja javnosti. Štampa piše o kraljevim boravcima, gosti sve više dolaze, a izgradnja se ubrzava.
U oktobru 1933. godine Ministarstvo građevina odobrilo je regulacioni i nivelacioni plan Niške Banje. Izradili su ga arhitekta Pavle Liler i arhitekta Dušan S. Mirosavljević. Istovremeno je odobren i projekat Novog kupatila, koji je izradio Pavle Liler. Novo kupatilo pušteno je u rad 1936. godine.
U banji su podizani hoteli i vile sa vodovodom i kanalizacijom. Uređivani su parkovi, organizovani koncerti, zabave i razni događaji. U avgustu 1932. godine u hotelu gospodina Milenkovića zabeležen je rekordan broj posetilaca, svirao je studentski orkestar „Džoli bojs”, a na kraju sezone birana je i mis Niške Banje.
U hotelu „Đoka Jovanović”, sagrađenom 1932. godine, održani su i bokserski mečevi za prvenstvo Moravske banovine, 3. septembra 1933. godine.
Zašto je tema važna za Niš i lokalnu istoriju?
Boravci kralja Aleksandra nisu značajni samo kao epizode iz života jednog vladara. Oni govore o trenutku kada Niška Banja iz lokalnog izletišta postaje prepoznatljivo lečilište.
U istom periodu razvijaju se putevi, železnica i javni prevoz. Niš je 1930. godine dobio tramvajsku liniju Niš – Niška Banja. Hidroelektrična centrala u Sićevu počela je da radi u avgustu 1931. godine.
Kraljev izbor da se odmara baš u Niškoj Banji doneo je ovom mestu ugled koji se nije mogao lako kupiti reklamom. Kada jedan vladar tu dolazi iz godine u godinu, kada prima ministre, izdaje ukaze i razgovara sa narodom, banja dobija državnu pažnju.
Zato su boravci kralja Aleksandra u Niškoj Banji važan deo istorije Niša, ali i priča o tome kako se jedno mesto razvija kada se prirodni potencijal spoji sa političkom pažnjom, infrastrukturom i javnim interesovanjem.
Poslednji odmor pre tragedije
Kralj Aleksandar je i 1934. godine dva puta boravio u Niškoj Banji. Prvi put je doputovao 1. aprila, u pratnji ađutanta generala Veljkovića. Od Niša se do banje odvezao automobilom. Vaskršnje praznike, 8. aprila 1934. godine, proveo je u Niškoj Banji, a na odmoru je ostao do 11. aprila.
Drugi put te godine boravio je u prvoj polovini avgusta. U banji je ostao do 11. avgusta 1934. godine. Bio je to njegov poslednji odmor u Niškoj Banji.
Vest o atentatu na kralja Aleksandra stigla je u Niš 10. oktobra 1934. godine u 19.30 časova. Posebno je pogodila Nišku Banju, koja ga je pamtila kao svog velikog dobrotvora.
Na Vidovdan, 28. juna 1936. godine, u 10 časova pre podne, u Niškoj Banji otkrivena je i osvećena spomen-bista kralju Aleksandru. Podigla ju je Opština grada Niša. Spomen-obeležje je kasnije, posle Drugog svetskog rata, uništeno.
Niška Banja je, međutim, zadržala deo te istorije. U pričama o njenom usponu, ime kralja Aleksandra ostalo je vezano za vreme kada je banja dobila nove puteve, planove, vile, hotele, kupatilo, šetališta i ugled koji je prevazišao lokalne okvire.
Izvor: Đorđe Stošić i Nikola Milovanović, „Nj. V. kralj Aleksandar Prvi Karađorđević u Niškoj Banji”, Peščanik, god. XX, br. 23, 2022, str. 139–148.
