Niška tvrđava i čovek između Venecije i islama

Niška tvrđava krije priču o čoveku čiji je život spojio Veneciju, Osmansko carstvo, rat, preobraćenje i vojnu arhitekturu. Zvao se Girolamo Galoppo, ali se u osmanskim izvorima pojavljuje i kao Frenk Mehmed, Ahmed Galoppo i Lađimci-baša Mehmed. Bio je čovek sa Zapada koji je prešao Osmanlijama, primio islam i radio na važnim utvrđenjima, među njima i na Niškoj tvrđavi početkom 18. veka.

Njegova priča nije obična biografija jednog vojnika. Ona otkriva kako su u velikim ratovima znanje, osveta i preživljavanje često bili jači od porekla. Galopo je promenio stranu, promenio ime i veru, ali je zadržao ono po čemu je postao važan: veštinu u poslovima utvrđivanja i ratne tehnike.

Ko je bio čovek između Venecije i islama?

U izvorima se njegovo ime javlja u nekoliko oblika. Kao Girolamo Galoppo vezuje se za venecijanski svet. Kao Frenk Mehmed i Ahmed Galoppo pojavljuje se u osmanskom kontekstu. Kao Lađimci-baša Mehmed pominje se u vezi sa poslovima oko tvrđava i vojne tehnike.

Prema podacima iz materijala, bio je venecijanski vojnik koji je prešao na osmansku stranu. Taj prelazak nije bio samo vojni beg. Galopo je primio islam i u novom svetu dobio novo ime.

U osmanskim izvorima naziv „Frenk” upućivao je na čoveka sa Zapada. Zato ime Frenk Mehmed zvuči gotovo kao sažetak njegove sudbine: zapadnjak koji je postao Mehmed.

Kada se Galopova priča prelomila?

Galopova sudbina vezuje se za kraj 17. veka, vreme posle velike osmanske krize koja je usledila nakon opsade Beča 1683. godine. Osmansko carstvo tada se suočilo sa ozbiljnim pritiskom na više frontova.

Venedik je 1684. godine objavila rat Osmanlijama. U narednim godinama njena vojska i flota zauzimale su važne osmanske položaje. Među glavnim venecijanskim zapovednicima isticao se Francesco Morosini.

U tom burnom vremenu Galopo prelazi na osmansku stranu. U materijalu se navodi da je razlog za to bilo loše postupanje koje je doživeo. Taj lični prelom kasnije je dobio mnogo širi istorijski značaj.

Kako je Venecijanac postao Mehmed?

Priča o Galopu ima snažan lični zaplet. Prema materijalu, on je venecijansku stranu napustio posle lošeg postupanja. Izvori njegov prelazak povezuju i sa motivom osvete.

Ali Galopo nije samo promenio vojni logor. On je primio islam. Tako se u osmanskom svetu pojavljuje kao Mehmed.

Ta promena imena nije bila samo formalnost. Ona je označila ulazak u novi politički, verski i vojni sistem. U tom sistemu Galopo nije ostao nevažan prebeg. Njegovo znanje postalo je korisno za državu koja je u tom trenutku žurila da ojača svoje tvrđave.

Zašto je bio važan za osmanska utvrđenja?

Posle Beča i velikih ratova, Osmanlije su morale da jačaju odbranu. Nisu im bile potrebne samo velike tvrđave. Trebala su im i brza, funkcionalna i dobro postavljena utvrđenja.

Tu se pojavljuje Galopo. Najpoznatiji je po vezi sa Karababa tvrđavom kod Agriboza. Ta tvrđava je imala zadatak da štiti prolaz, most i prilaz samom Agribozu.

Iako nije bila velika, njena snaga bila je u položaju. Bila je postavljena tako da kontroliše važan prostor i oteža venecijanski napad. U izvorima se navodi da je bila naoružana sa 40 topova.

Zato Galopova priča nije samo priča o čoveku koji je promenio stranu. To je priča o znanju koje je moglo da utiče na ishod opsade.

Kakva je veza sa Niškom tvrđavom?

Najvažniji detalj za lokalnu istoriju jeste to što se Lađimci-baša Mehmed, koga materijal povezuje sa Galopom, pojavljuje u vezi sa Niškom tvrđavom.

U izvorima se navodi da je u poslu popravke i jačanja Niške tvrđave bio angažovan  Lagumži-baša Mehmed, čovek iz „frenk” sveta. Zadatak mu je bio da pristupi poslu, izvrši procenu i utvrdi šta je potrebno za radove.  Njemu je povereno da 1702. godine rekonstruiše Nišku tvrđavu kao  glavni arhitekta.  On je napravio plan koji je obuhvatao ogromne radove koje u tom trenutku osmansko carstvo nije moglo da priušti.  Osmanski hroničari navode da je jedva spasio živu glavu posle neuspeha tog posla i to samo zahvaljujući pozanstvima u carigradu.

Ko su glavne ličnosti ove priče?

U središtu je Girolamo Galoppo, odnosno Frenk Mehmed. On je čovek koji nosi celu priču: Venecijanac po poreklu, osmanski stručnjak po kasnijem životnom putu.

Drugo veliko ime je Francesco Morosini, venecijanski komandant čije se vojne akcije vezuju za osmansko-venecijanske sukobe tog vremena. U osmanskom svetu pojavljuju se i imena poput Serhadlü Mehmed-paše, Mustafa-age i drugih ljudi koji su bili deo vojnog i građevinskog sistema.

Njihova imena pokazuju da radovi na tvrđavama nisu bili slučajni. To je bio državni posao, sa procenama, ljudima, materijalom i vojnom svrhom.

Koje su posledice Galopovog prelaska?

Galopov prelazak na osmansku stranu imao je posledice veće od njegove lične sudbine. Njegovo znanje koristilo se u trenutku kada su tvrđave bile pitanje opstanka.

Karababa tvrđava postala je jedan od faktora koji su otežali venecijanske planove kod Agriboza. Kasnije se isti čovek, pod osmanskim imenom Mehmed, pominje i u drugim poslovima vezanim za utvrđenja.

U toj biografiji vidi se jedna od najzanimljivijih osobina ranog modernog doba. Granice između carstava bile su krvave, ali su ljudi, znanje i veštine ipak prelazili sa jedne strane na drugu.

Zašto je ova priča važna za Niš?

Niška tvrđava dobija drugačije značenje kada se posmatra kroz priču o Frenk Mehmedu. Ona više nije samo monumentalni simbol grada. Postaje mesto povezano sa širim svetom ratova, preobraćenja i osmanske vojne arhitekture.

U jednoj sudbini spajaju se Venecija, islam, Agriboz, Krim i Niš. Čovek koji je počeo kao Galopo, a u istoriju ušao i kao Mehmed, pokazuje koliko su tvrđave bile više od kamena.

One su bile mesta na kojima su se susretali strah, politika, vera, stručnost i lična osveta. Niš u toj priči nije kraj puta. On je jedan od tragova čoveka koji je promenio stranu, ali je svojim znanjem ostao upisan u istoriju utvrđenja.