Huršid-paša je u istoriji Niša ostao zapamćen po naredbi koja je posle Boja na Čegru dovela do nastanka Ćele-kule, jednog od najpotresnijih simbola srpskog stradanja i otpora. Bio je osmanski vojskovođa visokog ranga, čovek koji je učestvovao u gušenju Prvog srpskog ustanka, ali je u srpskom pamćenju njegovo ime najdublje vezano za 1809. godinu, Čegar, Stevana Sinđelića i zastrašujući spomenik koji je trebalo da slomi duh pobune.
Posle bitke na Čegru, u kojoj su srpski ustanici pod komandom Stevana Sinđelića pružili žestok otpor osmanskoj vojsci, Huršid-paša je naredio da se od lobanja poginulih srpskih boraca podigne kula. Namera je bila jasna: da se narod zaplaši i da se svaki budući pokušaj ustanka uguši u sećanju na cenu pobune. Ali istorija je tu poruku preokrenula. Ono što je trebalo da bude znak straha, postalo je znak pamćenja.
Ko je bio Huršid-paša?
Huršid Ahmed-paša bio je osmanski general i veliki vezir s početka 19. veka. Bio je gruzijskog porekla, a kao mladić je odveden u Carigrad, gde je prešao u islam i ušao u janičarski red. Vremenom se uzdigao u osmanskoj službi i zauzimao više visokih položaja u carstvu.
Njegova karijera nije bila vezana samo za Srbiju. Bio je upravnik Aleksandrije, zatim guverner Egipta, valija Rumelije, veliki vezir Osmanskog carstva i vojni komandant u velikim krizama koje su potresale Balkan i istočni Mediteran. Na vrhuncu moći nosio je titule koje su ga svrstale među najvažnije ljude osmanske države: bio je beglerbeg, serasker, valija i veliki vezir.
Ipak, u Srbiji njegovo ime ne živi kroz te titule. Živi kroz Čegar i Ćele-kulu.
Kako je Huršid-paša došao u sukob sa Srbima?
U martu 1809. godine Huršid-paša je poslat u Smederevski sandžak sa zadatkom da uguši Prvi srpski ustanak, koji je predvodio Karađorđe Petrović. U ratnim operacijama protiv srpskih ustanika učestvovao je u više važnih događaja. Pominje se u vezi sa borbama kod Banje, Čegru, Deligrada, Jasike, Varvarina, Negotina i u završnoj osmanskoj kampanji 1813. godine, kada je ustanak slomljen zauzimanjem Beograda.
Upravo u toj široj vojnoj kampanji dogodio se i Boj na Čegru. Bitka je postala jedan od najpoznatijih događaja Prvog srpskog ustanka, ne samo zbog samog sukoba, već zbog onoga što se dogodilo posle njega.
Šta se dogodilo na Čegru?
Boj na Čegru odigrao se 1809. godine kod Niša. Srpski ustanici, među kojima je najpoznatiji bio vojvoda Stevan Sinđelić, našli su se u teškom položaju pred osmanskim snagama.
Prema istorijskom pamćenju, kada je postalo jasno da se šanac ne može održati, Sinđelić je izazvao eksploziju barutane. Time je izbegnuta predaja, ali je bitka završena velikim stradanjem.
Posle tog sukoba usledila je odluka koja je Huršid-pašu učinila jednim od najzloglasnijih osmanskih komandanata u srpskoj istoriji.
Huršid-paša i Ćele-kula
Huršid-paša je naredio da se od lobanja poginulih srpskih ustanika podigne Ćele-kula. Ta kula nije zamišljena kao spomenik žrtvama, već kao politička i vojna opomena. Trebalo je da pokaže šta čeka one koji se pobune protiv Osmanskog carstva.
Ćele-kula je podignuta u Nišu, na mestu koje je imalo snažnu simboliku. Nije bila sakrivena. Naprotiv, trebalo je da bude viđena. Njena poruka bila je namenjena prolaznicima, stanovnicima Niša, okolnim selima i svima koji bi mogli da pomisle da nastave borbu.
Ali baš tu se dogodio veliki obrt. Ono što je trebalo da bude spomenik osmanske sile, vremenom je postalo spomenik srpske žrtve.
Ai kolorizacija
Huršid-paša ukratko
Ime: Huršid Ahmed-paša
Poreklo: gruzijsko
Služba: Osmansko carstvo
Najvažnije titule: valija, serasker, veliki vezir
Veza sa Srbijom: učestvovao u gušenju Prvog srpskog ustanka
Najpoznatiji događaj u srpskoj istoriji: naredba za izgradnju Ćele-kule posle Boja na Čegru
Bio veliki vezir: od 1812. do 1815. godine
Umro: 30. novembra 1822. u Larisi
Zašto je Ćele-kula trebalo da zaplaši narod?
U osmanskoj logici tog vremena, Ćele-kula je imala jasnu svrhu. Ona je trebalo da bude javna poruka. Posle teškog ustaničkog otpora kod Niša, Huršid-paša je želeo da pokaže da se pobuna kažnjava i posle smrti.
Zbog toga je ovaj čin ostao duboko urezan u pamćenje Niša i Srbije. Nije reč samo o jednoj građevini. Reč je o pokušaju da se strah pretvori u sredstvo vladanja.
Međutim, taj pokušaj nije uspeo u istorijskom smislu. Ćele-kula danas ne govori o moći onoga koji ju je naredio. Ona govori o onima koji su stradali.
Ai kolorizacija i obrada
Šta je Huršid-paša radio posle srpskog ustanka?
Posle događaja u Srbiji, Huršid-paša je nastavio da obavlja važne dužnosti u Osmanskom carstvu. Bio je veliki vezir od 1812. do 1815. godine. Posle gušenja Prvog srpskog ustanka, ostao je na prostoru Srbije kao glavnokomandujući, a zatim se pominje i kao valija Bosne.
Kasnije je bio uključen u gušenje pobune Ali-paše Janjinskog, jedne od velikih kriza Osmanskog carstva u prvoj polovini 19. veka. U vreme izbijanja Grčkog rata za nezavisnost nalazio se na važnim vojnim položajima i pokušavao da odgovori na više pobuna koje su se širile po osmanskim teritorijama.
Njegov kraj bio je dramatičan. Umro je 1822. godine u Larisi, posle pada u nemilost i sukoba oko optužbi za zloupotrebu velikog blaga Ali-paše Janjinskog.
Ai kolorizacija i obrada
Važno razlikovanje: nije svaki Huršid-paša isti
U istorijskim tekstovima važno je ne pomešati Huršid Ahmed-pašu sa Mehmed Huršid-pašom. Mehmed Huršid-paša je bio niški valija sredinom 19. veka, od 1850. do 1852. godine, i u izvorima se vezuje za probleme krađe stoke u pograničnim selima Kruševačkog okruga, kao i za pregovore sa srpskim vlastima.
To je druga istorijska ličnost i druga epoha. Mehmed Huršid-paša iz 1850–1852. godine nije čovek koji je naredio izgradnju Ćele-kule. Za priču o Čegru i Ćele-kuli ključan je Huršid Ahmed-paša, osmanski komandant iz vremena Prvog srpskog ustanka.
Zašto je Huršid-paša važan za istoriju Niša?
Huršid-paša je važan za istoriju Niša zato što se njegovo ime vezuje za trenutak kada je jedan vojni poraz pretvoren u simbol. Posle Čegra, osmanska vlast je pokušala da stradanjem ustanika pošalje poruku straha. Ali Niš je kroz vreme tu poruku pretvorio u nešto potpuno drugo.
Ćele-kula je danas jedan od najprepoznatljivijih simbola grada. Ona ne govori samo o smrti i kazni. Govori o ustanku, otporu, sećanju i o tome kako istorija često nadživi nameru svojih tvoraca.
Huršid-paša je naredio kulu da opomene Srbe. Na kraju, ta kula je postala opomena njemu i vremenu iz kojeg je došla.
Koje su posledice njegove naredbe?
Neposredna posledica bila je zastrašivanje stanovništva posle sloma srpskih položaja kod Niša. Dugoročna posledica bila je potpuno drugačija. Ćele-kula je postala deo nacionalnog pamćenja.
Za Niš, ona je jedan od najjačih istorijskih znakova. Za Srbiju, ona je svedočanstvo o ceni ustanka i o načinu na koji se pamti borba za slobodu. Za Huršid-pašu, ostala je najteži trag u srpskoj istoriji.
On je u Osmanskom carstvu bio visoki državnik, vojskovođa i veliki vezir. Ali u Nišu, njegovo ime se izgovara kroz jedno pitanje: ko je čovek koji je naredio Ćele-kulu?
Odgovor vodi pravo u 1809. godinu, na Čegar, među ustanike Stevana Sinđelića i u senku kule koja je trebalo da ućutka pobunu. Nije uspela. Postala je mesto koje pamti.
