83 godine su prošle od legendarnog proboja logora na Crvenom Krstu u Nišu, koji se dogodio 12. februara 1942. godine. Proboj predstavlja jedan od najznačajnijih primera otpora nacističkoj okupaciji. Iako je bekstvo bilo uspešno za deo logoraša, prvobitni plan bio je daleko ambiciozniji, sa ciljem potpunog oslobađanja svih zatvorenika.
Prvobitni plan i pokušaj proboja 10. februara
Prema svedočenjima preživelih, inicijalni plan za bekstvo bio je mnogo obuhvatniji. Organizatori su planirali da razoružaju i zatvore nemačke stražare, prekinu njihovu komunikaciju sa gradom i potom otvore glavnu kapiju kako bi ceo logor bio ispražnjen. Ove informacije sačuvane su u arhivima Narodnog muzeja u Nišu.
Međutim, Nemci su saznali za ovaj plan, što je dovelo do udvostručavanja straže i prebijanja organizatora (Branko Bjegović, Dušan Tomović, Vule Vukašinović) Iako su organizatori pretrpeli teške batine, nisu pogubljeni, već su vraćeni u sobu 12, čime je prvobitni pokušaj bekstva osujećen.
Ključni događaji 12. februara
Na dan bekstva, logoraši su imali priliku da koriste sneg koji je tog dana čišćen u obližnjoj kasarni i gomilan blizu logorske ograde. Ova nepredviđena okolnost pomogla im je da se lakše popnu na bodljikavu žicu i započnu proboj.
Logor je bio opasan dvostrukim redom bodljikave žice – niži red bio je visok oko dva metra, dok je viši dostizao tri metra. Nije bilo klasičnih stražarskih kula, već su reflektori i jedan mitraljez u centru dvorišta služili kao glavna zaštita.
Bekstvo je počelo između 19:30 i 20:00 časova, tokom organizovane šetnje zatvorenika unutar logora. U prvim trenucima nije bilo automatske paljbe, već je samo aktivirana sirena. Međutim, kako su logoraši nagrnuli ka ogradi uz povike „Napred drugovi, izdaja!“, koje je izgovorio Branko Bjegović, nemačka straža se brzo konsolidovala i otvorila vatru po beguncima.
Ishod bekstva i njegov značaj
Mnogi logoraši nisu uspeli da pređu ogradu i ostali su na žici pogođeni mecima. Oni koji su uspeli da pobegnu razbežali su se u različitim pravcima, pokušavajući da izbegnu poteru. Ukupno, od oko 147 logoraša koji su pokušali da pobegnu, njih 105 je uspelo da se domogne slobode, dok su ostali poginuli ili ponovo zarobljeni.
Proboj logora na Crvenom Krstu ušao je u istoriju kao jedan od retkih uspešnih pokušaja masovnog bekstva iz nacističkih logora tokom Drugog svetskog rata. Ovaj hrabri čin predstavlja simbol otpora i borbe za slobodu, a sećanje na njega i danas živi kroz muzejske eksponate i obeležavanja godišnjica ovog događaja.
