Zloglasni Huršid-paša iza krvave naredbe
Zloglasni Huršid-paša, osmanski vojskovođa gruzijskog porekla, ostao je upamćen u srpskom kolektivnom pamćenju kao čovek koji je naredio gradnju Ćele kule – jezivog spomenika sačinjenog od lobanja srpskih ustanika poginulih u boju na Čegru 1809. godine. Kao komandant osmanskih trupa u Srbiji, Huršid-paša je predvodio brutalno gušenje Prvog srpskog ustanka.
Rođen u Kavkazu, kao mlad je doveden u Istanbul, gde se istakao kao janjičar. Ubrzo je stekao poverenje sultana Mahmuda II, što mu je omogućilo brz napredak u vojnoj hijerarhiji. U martu 1809. godine dolazi u Srbiju kao serasker (vrhovni komandant), odlučan da uništi ustanički pokret.
Krvava osveta nakon boja na Čegru
Nakon što je srpski vojvoda Stevan Sinđelić poginuo dižući u vazduh sopstveni šanac kod Niša, Huršid-paša je naredio monstruoznu osvetu – da se od lobanja palih ustanika sazida kula kao opomena. Tako je nastala Ćele kula, simbol osmanske represije i srpskog stradanja, koja i danas stoji kao tihi svedok epohe krvavih sukoba.
Huršidova naredba nije bila puki čin osvete. Bila je to pažljivo osmišljena psihološka poruka – da se svi koji se usprotive sultanu suoče sa zastrašujućim posledicama. Kula je izgrađena pored puta ka Istanbulu, da bi je svako video i zapamtio.
Gušenje ustanka i pad Beograda
Huršid-paša nije stao na Čegru. Nakon osvajanja Niša, 1813. godine predvodio je pohod na Beograd, koji je ponovo pao pod osmansku vlast. Tako je Prvi srpski ustanak slomljen, a Karađorđe Petrović bio prinuđen da se povuče.
Tokom svoje karijere, Huršid je bio i namesnik Egipta, guverner Rumelije i Bosne, a najvišu moć dostigao je kao veliki vezir. Ipak, koliko god bio moćan, ostao je poznat pre svega po surovosti – i po zidanju Ćele kule.
Tragični kraj u Larisi
Huršidov uspon naglo je prekinut 1822. godine. Iako je uspešno ugušio pobunu Ali-paše iz Janjine i bio na putu da stigne do vrhunca karijere, pao je u nemilost. Bio je optužen za proneveru blaga, koje je, navodno, zaplenio posle smrti Ali-paše.
Kad su carski izaslanici stigli u Larisu da ga uhapse, Huršid-paša je već bio spreman. Organizovao je sopstvenu sahranu, pozvao sve zvaničnike, i pred svima – popio otrov. Iako je umro pred svedocima, sultanovi ljudi su ipak morali da iskopaju njegovo telo i odseku mu glavu, po naređenju iz Istanbula.
Zloglasni Huršid-paša, kao graditelj Ćele kule i gušitelj srpskog ustanka, ostaje zauvek upisan u crnim stranicama balkanske istorije. Njegova priča je opomena, ali i svedočanstvo o borbi za slobodu koja se nikada ne zaboravlja.
