Toplički ustanak 1917 bio je jedan od najdramatičnijih događaja u okupiranoj Srbiji tokom Prvog svetskog rata. U trenutku kada je zemlja bila podeljena između okupacionih uprava, narod Toplice, Kosanice i Jablanice podigao je oružje protiv denacionalizacije, nasilja i pokušaja da se slomi srpski identitet. Odluka o ustanku doneta je 21. februara 1917. godine u selu Obiliću u Pustoj Reci, a borbe su ubrzo zahvatile širok prostor juga Srbije.
Ustanici su za kratko vreme oslobodili Kuršumliju, Prokuplje, Medveđu, Blace, Lebane i Vlasotince. Stvorena je slobodna teritorija sa centrom u Prokuplju. Ipak, odgovor okupatora bio je brutalan. U martu i aprilu 1917. pokrenuta je velika ofanziva, posle koje je ustanak ugušen u krvi. Prema podacima iz materijala, ubijeno je oko 35.000 Srba, a samo u Toplici, Kosanici, Jablanici i Pustoj Reci oko 20.000.
Šta je bio Toplički ustanak 1917?
Toplički ustanak bio je oružani narodni otpor protiv okupatora u južnoj Srbiji. Nastao je u uslovima okupacije koja je trajala od jeseni 1915. do jeseni 1918. godine, kada je Srbija bila pod vlašću udruženih armija Austrougarske, Nemačke i Bugarske.
U literaturi je ovaj događaj nazivan i Trećim srpskim ustankom. Razlog je jasan: nije reč bila samo o lokalnoj pobuni, već o velikom narodnom otporu na okupiranoj teritoriji. Ustanak je izbio iza neprijateljskih linija i ugrozio prostor kojim su prolazile važne komunikacije prema Solunskom frontu i Bliskom istoku.
Kada je počeo ustanak i gde se širio?
Odluka o podizanju ustanka doneta je 21. februara 1917. godine u selu Obiliću u Pustoj Reci. U borbama je posebno važan datum 26. februar 1917. godine, kada se ustanak razbuktao nakon oslobođenja Kuršumlije.
Borbe su obuhvatile južnu Srbiju i prostor u slivu Zapadne i Južne Morave, Nišave, Timoka i Vlasine. Središte ustaničkih borbi bio je topličko-jablanički kraj. Ustanici su delovali u Topličkoj kotlini, ali i na planinama Vidovici, Pasjači, Sokolovici, Radanu, Jastrepcu i Kopaoniku.
Toplički ustanak 1917 ukratko
Vreme: februar–mart 1917, sa nastavkom četničkog otpora do 1918. godine
Mesto: Toplica, Kosanica, Jablanica, Pusta Reka i širi prostor južne Srbije
Centar slobodne teritorije: Prokuplje
Oslobođena mesta: Kuršumlija, Prokuplje, Medveđa, Blace, Lebane i Vlasotince
Ustaničke snage: 12.762 pešaka i 364 konjanika
Glavne ličnosti: Kosta Pećanac, Kosta Vojinović, Vučko Pantić, Radisav Tošić, Mašan Stojović, Boža Pavlović
Posledice: oko 35.000 ubijenih Srba; spaljena sela i uništena imovina
Značaj: jedan od najvećih primera oružanog otpora u okupiranoj Srbiji tokom Prvog svetskog rata
Ko su bile glavne ličnosti ustanka?
Među najpoznatijim imenima Topličkog ustanka izdvajaju se vojvoda Kosta Pećanac i Kosta Vojinović. U materijalima se pominju i četovođe Vučko Pantić, Radisav Tošić, Mašan Stojović i Boža Pavlović. Oni su delovali u teškim uslovima, na prostoru gde su šume i planine postale zaklon za ljude koji nisu prihvatali okupaciju.
Pre početka ustanka, po šumama Toplice, Jablanice, Kopaonika i Jastrepca skrivali su se ljudi koji se nisu mirili sa okupacijom. Među njima je bilo nekadašnjih srpskih vojnika. Procena bugarskih okupacionih vlasti govori da se u Toplici i Jablanici po šumama krilo od 1.000 do 1.500 srpskih vojnika. Oni su postali okosnica ustaničkih četa.
Kako je oslobođeno Prokuplje?
Oslobođenje Prokuplja bilo je jedan od ključnih trenutaka ustanka. U oslobođenom gradu formirana je srpska opštinska vlast, a ubrzo je donet i zakon po kojem su delovali sudstvo i drugi upravni organi. Time ustanak nije ostao samo vojna akcija. Na oslobođenom prostoru počela je da se obnavlja vlast koja je pokazivala da okupacija nije prihvaćena kao trajno stanje.
Upravo zato je Prokuplje postalo centar slobodne teritorije. Za okupatora je to bio težak udarac, jer je ustanak presekao mirnu pozadinu i otvorio pitanje bezbednosti celog prostora prema Solunskom frontu.
Zašto je Debelo brdo važno za Niš?
Za Niš i okolinu posebno je važna borba na Debelom brdu iznad Merošine, 3. marta 1917. godine. To mesto se nalazilo severno od Niša, na magistralnom putu Prokuplje–Niš. Tamo je bila postavljena odbrana ustaničke teritorije.
Iz Niša je komandant Aleksandar Protogerov, prema proceni Koste Pećanca, poslao četiri bataljona, četiri topa i više mitraljeza. Pećanac je na Debelom brdu ostavio tanak streljački stroj, a zatim napao desno krilo bugarske vojske sa 150 konjanika i 1.300 pešaka. Ustanici su zarobili celu bugarsku četu i napali komoru u selu Aleksandrovo. Bugarski komandant je naredio povlačenje ka Nišu, a deo vojnika morao je da pregazi Južnu Moravu jer nije uspeo da se probije do Mramorskog mosta.
Ova borba pokazuje koliko se ustanak približio Nišu. U materijalu se navodi da su ustanici tada, izbijanjem na obalu Južne Morave, dostigli najveći vrhunac ustanka.
Kako je okupator ugušio ustanak?
U martu i aprilu 1917. okupator je pokrenuo snažnu ofanzivu. Austrougarska vojska, zajedno sa Bugarima, ušla je u Prokuplje 13. marta 1917. godine uveče. Tri dana kasnije, 16. marta, Austrijanci su zauzeli Kuršumliju i Blace.
Slom ustaničke teritorije bio je praćen strašnom odmazdom. Sela su spaljivana, imovina pljačkana i uništavana, a narod kažnjavan zbog podrške ustanku ili same sumnje da je pomagao ustanicima. U materijalima se navodi da je okupator u osveti ubio oko 35.000 Srba.
Šta se dogodilo posle sloma ustanka?
Iako je slobodna teritorija slomljena, otpor nije prestao. Ustaničke čete su se održale sve do oktobra 1918. godine, kada je Srbija oslobođena. Oko 1.500 preživelih ustanika priključilo se srpskoj i savezničkoj vojsci i učestvovalo u završnim borbama za oslobođenje srpskih krajeva, naročito na Kosovu i Metohiji i u Crnoj Gori.
Posebno mesto u tom kasnijem otporu ima Kosta Vojinović. Njegov odred je posle gušenja ustanka nastavio borbu na Kopaoniku. Jedna od presudnih borbi za njegov dalji otpor odigrala se 16. oktobra 1917. između sela Žareva i Trećaka, na mestu Livadice–Ivanjak, oko 30 kilometara severozapadno od Kuršumlije. U njoj je poginulo 17 četnika, zaplenjena je Vojinovićeva arhiva, a on je teško ranjen u nogu.
Vojinović je poginuo 23. decembra 1917. godine oko 16 časova kod Grgura, u poteri bugarskih snaga. Njegov otpor trajao je mesecima posle pada ustaničke države.
Zašto je Toplički ustanak važan za Srbiju?
Toplički ustanak 1917. važan je zato što pokazuje da Srbija nije bila poražena u duhu, čak ni kada je njena teritorija bila okupirana. Ustanak je izbio u pozadini neprijateljskih vojski, na prostoru koji je za okupatora imao veliki vojni i saobraćajni značaj.
Za jug Srbije, Toplicu, Jablanicu, Pustu Reku i Niš, ova tema je deo lokalnog pamćenja. Debelo brdo, Merošina, Prokuplje, Kuršumlija, Južna Morava i Kopaonik nisu samo geografske tačke. To su mesta na kojima se vidi koliko je cena slobode bila visoka.
U istoriji Prvog svetskog rata često se pamte veliki frontovi, velike bitke i velika povlačenja. Toplički ustanak ostaje drugačija priča. To je priča o okupiranoj zemlji u kojoj narod nije čekao kraj rata skrštenih ruku. I zato se 1917. godina u Toplici ne pamti samo po stradanju, već i po odluci da se otpor pruži onda kada je izgledalo da za otpor više nema prostora.
