Milunka Savić: zaboravljena heroina Srbije

Milunka Savić: Bila je najodlikovanija žena vojnik Prvog svetskog rata, učesnica Balkanskih ratova, Kolubarske bitke i Solunskog fronta, žena sa sedam odlikovanja i četiri ranjavanja. A ipak, posle svega, doživela je sudbinu mnogih svojih saboraca — da iz slave pređe u zaborav.

Njena priča počinje u Koprivnici, malom zaseoku u opštini Raška. U dostupnim dokumentima javljaju se različite godine rođenja, ali se kao najpouzdaniji podatak u novijem materijalu navodi 28. jun 1892. godine, prema izvodu iz matične i crkvene knjige. Drugi izvori pominju i 1888, 1889, 1890. i 1895. godinu, što pokazuje koliko je i sama biografija Milunke Savić dugo ostala obavijena nesigurnim podacima.

Ko je bila Milunka Savić?

Milunka Savić bila je najstarije dete seljaka Radenka i domaćice Danice Savić. Krštena je 10. jula 1892. godine u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Jošaničkoj Banji, a kuma Stanka Bojović iz sela Bare odredila je da dete dobije ime Milunka. Detinjstvo je provela u šestoročlanoj porodici, sa majkom, ocem, sestrama Slavkom i Mionom i bratom Milanom.

Porodica se bavila stočarstvom i zemljoradnjom. Milunka je, kao i druga seoska deca, čuvala ovce, išla na njivu i nadničila na imanjima imućnijih gazda u Raški. Prema svedočenju koje donosi materijal, još kao dete bila je izuzetno snažna, takmičila se sa dečacima, rvala se, gađala u metu i štitila slabije od sebe.

U toj slici detinjstva već se nazire ono što će kasnije postati njena ratna biografija: upornost, snaga, neposlušnost pred nepravdom i spremnost da stane ispred slabijih.

Kako je Milunka Savić otišla u rat?

Kada su 1912. godine počeli Balkanski ratovi, Milunka Savić je donela odluku koja je tada bila gotovo nezamisliva. Prema dostavljenom materijalu, prerušila se u muškarca, ošišala kosu, obukla mušku odeću i stupila u srpsku vojsku umesto brata. Njena prava polna pripadnost otkrivena je tek kada je ranjena, ali je do tada već pokazala toliku hrabrost da joj je dozvoljeno da nastavi službu.

To nije bio samo lični čin hrabrosti. U vremenu kada se od žena očekivalo da budu daleko od fronta, Milunka je ušla u prostor koji je bio gotovo potpuno muški. Time nije samo branila zemlju, već je rušila društvena pravila svog vremena.

Milunka Savić ukratko

Ime: Milunka Savić
Mesto rođenja: Koprivnica, opština Raška
Najpouzdaniji datum rođenja prema novom materijalu: 28. jun 1892.
Roditelji: Radenko i Danica Savić
Braća i sestre: Milan, Slavka i Miona
Ratovi: Balkanski ratovi i Prvi svetski rat
Velike bitke i frontovi: Opsada Skadra, Bregalnička bitka, Kolubarska bitka, Solunski front
Ratni bilans: sedam odlikovanja i četiri ranjavanja
Posebno upamćena: kao najodlikovanija žena vojnik Prvog svetskog rata
Posle rata: radila kao čistačica i švalja, odškolovala više od tridesetoro tuđe dece, rodila jednu ćerku i tri usvojilaPreminula: 1973. godine

Šta se dogodilo u Balkanskim ratovima?

Milunka Savić učestvovala je u Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine. U materijalu se posebno navode opsada Skadra i bitka na Bregalnici. Upravo na Bregalnici je prvi put ranjena, pokazala izuzetnu hrabrost i prvi put odlikovana Karađorđevom zvezdom.

Drugi dostavljeni materijal navodi i da je tokom Bregalničke bitke sama zarobila 23 bugarska vojnika. Taj podatak je jedan od najčešće isticanih u njenoj ratnoj biografiji, jer govori ne samo o smelosti, već i o vojničkoj prisebnosti koja joj je donela poštovanje saboraca.

U tim ratovima Milunka nije bila samo simbol. Bila je borac na terenu, učesnica operacija i žena koja je iz ličnog rizika prešla u istoriju.

Kada se istakla u Prvom svetskom ratu?

U Prvom svetskom ratu Milunka Savić je nastavila vojnički put. Učestvovala je u Kolubarskoj bici, povlačenju preko Albanije i borbama na Solunskom frontu. Dostavljeni materijal ističe da je bila prisutna u nekim od najvažnijih i najtežih trenutaka srpske ratne istorije.

Na Kolubari se isticala hrabrošću, a tokom albanskog povlačenja izdržljivošću i brigom za saborce. Na Solunskom frontu ponovo se našla u borbama u kojima su srpske i savezničke snage vodile kampanju protiv bugarskih i nemačkih položaja.

Ratni bilans Milunke Savić čine sedam odlikovanja i četiri ranjavanja. To je podatak koji sam po sebi govori dovoljno, ali njena biografija ne staje u brojke.

Koja je odlikovanja dobila Milunka Savić?

Milunka Savić je bila nosilac najviših vojnih priznanja. U materijalima se navode Karađorđeva zvezda sa mačevima, francuska Legija časti, ruski Krst Svetog Đorđa, francuski Ratni krst sa palmom, britanska medalja za hrabrost, medalja Crvenog krsta, Albanska spomenica i jugoslovenska ratna spomen-medalja.

Drugi materijal posebno naglašava da je bila nosilac dva ordena Legije časti, da su je pojedini francuski časopisi nazivali srpskom Jovankom Orleankom i da je bila žena pred kojom su mirno stajale armije velikih svetskih sila.

Ta priznanja nisu bila samo ukras na uniformi. Ona su bila potvrda da je Milunka Savić imala mesto među najvećim ratnicima svoje epohe.

Zašto je Milunka Savić zaboravljena heroina Srbije?

Upravo zbog onoga što se dogodilo posle rata, izraz Milunka Savić: zaboravljena heroina Srbije ima punu težinu. Posle svih bitaka, ranjavanja i odlikovanja, Milunka je živela skromno, često teško, daleko od položaja koji bi se očekivao za takvu ratnicu.

Novi materijal navodi da je radila kao čistačica i švalja, da je bila nadničarka, ali i veliki humanista. Odškolovala je više od tridesetoro tuđe dece o svom trošku. Rodila je jednu ćerku i tri usvojila. Bila je žena koja je i u miru nastavila da pomaže drugima.

Posebno snažan podatak odnosi se na anketu RTS-a iz 2012. godine, povodom stogodišnjice početka Prvog balkanskog rata. Prema materijalu, više od 90 odsto ispitanika u Srbiji nije znalo ko je Milunka Savić.

To nije samo podatak o jednoj anketi. To je mera društvenog zaborava.

Zašto je njena priča važna za Srbiju?

Milunka Savić je važna za Srbiju jer njena biografija pokazuje kako narod pamti, ali i kako zaboravlja. Bila je ratnica, bolničarka, majka, hraniteljka, siromašna žena sa ordenjem velikih sila i osoba koja se, prema materijalu, nikada nije žalila.

Živela je skromno na Voždovcu, u kući u kojoj često nije bilo grejanja, ponekad ni dovoljno hrane. U materijalu se navodi da se hranila i u narodnoj kuhinji, iako je bila vitez Karađorđeve zvezde i Legije časti. Francuska vlada joj je nudila da živi u Parizu, uz vilu, poslugu i život kakav zaslužuje, ali ona to nije prihvatila.

U tome je možda i najdublja drama njenog života. Zemlje saveznice znale su ko je Milunka. Njena Srbija ju je volela, slavila, pa zaboravila.

Milunka Savić danas nije važna samo kao ratna heroina. Važna je kao opomena. Njena sudbina pokazuje da se istorija ne čuva sama od sebe. Ako se o ljudima poput nje ne govori, ako se ne vraćaju u škole, filmove, dokumentarce, novine i javno pamćenje, onda i najveća imena mogu postati fusnote.

Zato priča o Milunki Savić nije završena 1973. godine, kada je preminula. Ona traje svaki put kada se postavi pitanje kako je moguće da žena sa sedam odlikovanja, četiri ranjavanja, desetinama odškolovane dece i životom dostojnim poštovanja postane nepoznata većini ljudi u zemlji za koju se borila.

Milunka Savić nije samo zaboravljena heroina Srbije. Ona je ispit našeg pamćenja.