Bitka na Kajmakčalanu bila je mnogo više od jedne planinske bitke. Za srpsku vojsku, koja je iza sebe imala povlačenje preko Albanije, evakuaciju, oporavak na Krfu i novo prebacivanje na Solunski front, Kajmakčalan je postao simbol prvog velikog koraka nazad ka otadžbini.
Posle sloma fronta 1915. godine i povlačenja kroz Albaniju, srpska vojska nije nestala. Evakuisana je, oporavljena, reorganizovana i vraćena u borbu. Na Krfu je ponovo sastavljena kao vojska koja je imala isti cilj kao i pre golgote: nastavak rata i povratak u Srbiju. U tom lancu događaja, Kajmakčalan je bio jedna od najvažnijih tačaka. Srpske trupe su 30. septembra 1916. godine ovladale tim položajem, posle teške borbe koju je vodila Drinska divizija.
Šta se dogodilo u bici na Kajmakčalanu?
Bitka na Kajmakčalanu dogodila se tokom savezničke ofanzive na Solunskom frontu 1916. godine. Bugarske snage su već 17. avgusta krenule u silovitu ofanzivu i iznenadile savezničke komande. Glavni udar bio je usmeren na sektor srpske 3. armije.
Srpska vojska je odgovorila protivnapadom. Saveznički kontraudar počeo je 14. septembra. U bici kod Gorničeva srpske trupe su razbile bugarske snage, a zatim je Drinska divizija vodila ogorčenu borbu na Kajmakčalanu. Taj položaj je osvojen 30. septembra 1916. godine.
To nije bio kraj borbi. Usledila je nova značajna bitka kod Crne reke, gde je 1. armija napravila novi prodor u bugarsku odbranu. Savezničke trupe su potom ušle u Bitolj 19. oktobra, posle čega je front stabilizovan.
Kada se dogodila bitka na Kajmakčalanu?
Ključni dan u bici bio je 30. septembar 1916. godine, kada je Drinska divizija ovladala Kajmakčalanom.
Širi tok operacije počeo je ranije. Bugarska ofanziva krenula je 17. avgusta. Srpski kontraudar počeo je 14. septembra. Posle Kajmakčalana borbe su nastavljene kod Crne reke, a Bitolj je zauzet 19. oktobra. Time je srpska vojska, posle albanske golgote i oporavka, ponovo pokazala da nije slomljena.
Gde se nalazio Kajmakčalan i zašto je bio važan?
Kajmakčalan je bio važan položaj na Solunskom frontu. U vojnom smislu, njegovo zauzimanje bilo je deo prodora kroz bugarsku odbranu. U simboličkom smislu, bio je mnogo više od kote i planinskog položaja.
Za srpskog vojnika, to je bio prvi veliki znak da se put nazad u otadžbinu otvara. Posle povlačenja, gladi, bolesti, smrti i evakuacije, srpska vojska se ponovo našla u napadu. Ne više kao vojska koja se spasava, već kao vojska koja se vraća.
Bitka na Kajmakčalanu ukratko
Datum ključnog uspeha: 30. septembar 1916. godine
Front: Solunski front
Glavni srpski učesnik na položaju: Drinska divizija
Prethodni događaj: srpski uspeh kod Gorničeva
Nastavak operacija: bitka kod Crne reke
Posledica: savezničke trupe ušle su u Bitolj 19. oktobra
Širi značaj: prvi veliki korak srpske vojske ka povratku u zemlju
Ko su bile glavne ličnosti?
U vreme ovih operacija srpska vojska je već bila reorganizovana. Na Krfu je zadržala staro ustrojstvo i slavna imena jedinica. Glavninu su činile tri armije.
Prvom armijom komandovao je Miloš Vasić, a kasnije je komandu nad njom preuzeo vojvoda Živojin Mišić. Drugom armijom komandovao je vojvoda Stepa Stepanović. Trećom armijom komandovao je Pavle Jurišić-Šturm. U sastavu srpske vojske nalazile su se Moravska, Vardarska, Šumadijska, Timočka, Drinska i Dunavska divizija, kao i samostalna Konjička divizija pod komandom generala Đorđa Đorđevića.
Upravo je Drinska divizija ponela najveći teret borbe na Kajmakčalanu. Zato se u sećanju ova bitka ne pamti samo po datumu i položaju, već po ljudima koji su, posle svega što su preživeli, ponovo krenuli napred.
Kako se srpska vojska vratila u borbu?
Da bi se razumela Bitka na Kajmakčalanu, mora se razumeti šta joj je prethodilo.
Srpska vojska je posle povlačenja preko Albanije evakuisana iz teških uslova i prebačena na oporavak. Podaci u dostavljenom materijalu navode da je evakuisano oko 170.000 ljudi, od kojih preko 150.000 vojnika. Deo je prebačen na Krf, deo u Bizertu, a oporavak je bio težak, jer su bolesti i dalje harale. Na ostrvu Vido umrlo je oko 5.400 ljudi.
U drugom dostavljenom materijalu navodi se da je, posle nekoliko meseci oporavka, oko 125.000 srpskih vojnika prebačeno na Halkidiki, u blizinu Soluna. Srpska vojska je postala deo Savezničke istočne armije i dobila centralni deo Solunskog fronta. Bila je manja nego pre, ali sa većom vatrenom moći.
To je najvažniji okvir Kajmakčalana: vojska koja je prošla kroz golgotu nije nestala. Vratila se na front.
Koje su bile posledice bitke?
Zauzimanje Kajmakčalana otvorilo je nastavak operacija. Posle toga je usledila bitka kod Crne reke, a zatim ulazak savezničkih trupa u Bitolj 19. oktobra. Front je potom stabilizovan.
Dostavljeni materijal navodi da je tokom tih borbi srpska vojska imala 36.000 poginulih, ranjenih, obolelih i nestalih. To govori koliko je cena povratka bila visoka.
Kajmakčalan zato nije samo vojna pobeda. To je mesto gde se jasno videlo da Srbija, iako okupirana, nije poražena.
Zašto je Kajmakčalan važan za Srbiju i Niš?
Za Srbiju, Kajmakčalan je bio znak da se rat nastavlja i da povratak nije samo nada, već vojni cilj.
Za Niš i jug Srbije ova tema ima posebno značenje. Dostavljeni materijal navodi da su Bugari u okupacionoj zoni sproveli unutrašnju organizaciju i da je ta oblast bila podeljena na okruge, među kojima je bio i niški. U bugarskoj okupacionoj upravi, centar jedne oblasti bio je u Nišu.
Zato se Bitka na Kajmakčalanu može čitati i kao deo šire priče o oslobođenju juga Srbije. Dok je srpska vojska na Solunskom frontu probijala put ka otadžbini, Niš i veliki deo južne Srbije živeli su pod okupacijom. Kajmakčalan je bio početak puta koji je vodio ka danu kada će se srpska vojska vratiti svojoj zemlji.
Na toj planini nije se odlučivala samo sudbina jedne kote. Tamo se vraćala vera da se Srbija može ponovo podići. I upravo zato Kajmakčalan ostaje jedna od onih tačaka u srpskoj istoriji gde činjenice same nose emociju.
