Nastanak Srpske vazduhoplovne komande tokom 1912. i 1913. godine predstavlja jedan od najbržih tehnološko-organizacionih iskoraka u istoriji srpske vojske. U tom procesu, Niš se izdvojio kao ključna operativna tačka — mesto koncentracije ljudi, tehnike i komandnih funkcija u trenutku kada vazduhoplovstvo prelazi iz faze eksperimenata u vojnu primenu.
Početna faza: ograničeni resursi i prvi letovi
Početkom decembra 1912. godine u Skoplju je formiran improvizovani avijatičarski centar koji je raspolagao sa samo jednim avionom. Uprkos ograničenjima, srpski piloti su u narednim danima prošli intenzivnu obuku i započeli prve letove.
Dana 27. novembra / 10. decembra 1912., izveden je jedan od prvih organizovanih letova srpskih pilota. Let je izveden u prisustvu komandanta, majora Koste Miletića, i velikog broja građana.
Već narednog dana, 28. novembra / 11. decembra, ruski pilot Agafonov izveo je let iznad celog Skoplja, na visini od približno 500 metara, što je izazvalo snažnu reakciju javnosti.
Premeštanje u Niš: početak koncentracije sistema
Ključni organizacioni pomak dolazi kada je odlučeno da stalni vazduhoplovni centar bude premešten u Niš.
Avion tipa „Duks Farman 7″ transportovan je železnicom 2/15. decembra 1912. godine. Četiri dana kasnije, u Niš dolaze i piloti. Važno je naglasiti sledeće:
- domaći piloti ostaju u Nišu
- strani piloti nastavljaju ka Beogradu
- tehnička sredstva se koncentrišu u Nišu
Ova raspodela jasno ukazuje da Niš postaje operativna baza, dok se deo instruktorskih i političkih aktivnosti zadržava u prestonici.
Tehnički problemi i performanse aviona
Materijal pokazuje da su tehnički problemi bili stalni i ozbiljni. Na avionu „Duks“ utvrđeno je:
- da je ugrađen motor slabiji od ugovorenog (ispod 70 KS)
- prisustvo više konstrukcionih nedostataka
- ograničena upotrebljivost za obuku
Tokom popravki, motor je demontiran i prebačen u hotel „Pariz“, gde je došlo do eksplozije prilikom čišćenja, što dodatno govori o rizičnosti tehnologije.
Uprkos tome, piloti su postizali zapažene rezultate. Agafonov je tokom jednog leta ostao u vazduhu punih 60 minuta, što je za tadašnje standarde bilo izuzetno dostignuće.
Formiranje strukture i brojno stanje
Početkom 1913. godine dolazi do formiranja jasnije organizacije. Vazduhoplovna komanda raspolaže sa:
- 7 operativnih aviona
- 3 tipa „Blerio“
- 2 tipa „Deperdisen“
- 2 druga aparata (uključujući „Farman VII“)
Operativne mogućnosti bile su ograničene:
- za transport ka Skadru mogli su se koristiti samo 3 aviona tipa „Blerio“, zbog konstrukcije krila pogodnih za demontažu
- ostali aparati su imali ograničen domet i logističke zahteve
Prvi borbeni zadaci i parametri leta
Tokom operacija kod Skadra 1913. godine, srpsko vazduhoplovstvo izvodi prve borbene zadatke.
Letovi su vršeni u sledećim uslovima:
- visina: 600 do 1000 metara
- trajanje: od 10 do 32 minuta, u pojedinim slučajevima duže
- zadatak: izviđanje neprijateljskih položaja
Jedan od značajnih letova izveden je 18/31. marta 1913., kada je izvršeno izviđanje na visini od oko 800 metara.
Uprkos višestrukim pokušajima, letovi iznad Skadra često su bili ograničeni vremenskim uslovima i tehničkim problemima.
Političke odluke i smena stranih pilota
Zbog nezadovoljavajućih rezultata i javnih kritika, srpska vlada je 3/14. februara 1913. raskinula ugovor sa Agafonovim.
Ova odluka označava važan trenutak:
- smanjenje zavisnosti od stranih pilota
- jačanje domaćeg kadra
- prelazak ka samostalnoj organizaciji
Istovremeno, drugi pilot, koji je trebalo da upravlja avionom „Farman VII“, nije ni poleteo zbog navodne bolesti, što dodatno ukazuje na probleme sa stranim angažmanima.
Primorski aeroplanski odred
Formiranjem specijalnog korpusa za operacije kod Skadra, vazduhoplovstvo dobija jasnu borbenu ulogu.
Primorski aeroplanski odred:
- ulazi u sastav posebnog korpusa
- koristi raspoložive avione za izviđanje
- učestvuje u operacijama do aprila 1913.
Nakon odluke Vrhovne komande 3/16. aprila 1913., obustavljeno je dalje učešće u opsadi Skadra, a odred se povlači.
Povratak u Niš i reorganizacija
Nakon završetka operacija:
- jedinice se vraćaju u Srbiju
- oprema se transportuje preko Soluna
- dolazak u Niš beleži se krajem aprila i početkom maja 1913.
Materijal navodi da je oprema iskrcana 29. aprila / 12. maja i prebačena na aerodrom u Trupalu kod Niša.
Istog dana, Primorski aeroplanski odred je rasformiran, čime počinje nova faza — reorganizacija u mirnodopskim uslovima.
Balonsko odeljenje – tehnički parametri
Balonsko odeljenje delovalo je paralelno sa avionima i imalo sledeće karakteristike:
- visina podizanja:
- probno: 200 metara
- operativno: do 500 metara
- zadaci:
- osmatranje neprijateljskih položaja
- identifikacija fortifikacija i logora
Problemi:
- gubitak gasa kroz omotač
- ograničeno vreme u vazduhu
- potreba za rezervnim bocama vodonika
Zbog tehničkih ograničenja, odeljenje je povučeno u pozadinu već 24. jula / 6. avgusta 1913.
Realna uloga Niša
Na osnovu dostavljenog materijala, može se precizno zaključiti:
Niš nije bio jedini centar razvoja vazduhoplovstva, ali jeste bio:
- mesto gde je koncentrisana tehnika
- baza domaćih pilota
- lokacija logistike i aerodroma (Trupale)
- tačka reorganizacije nakon borbenih dejstava
Drugim rečima, Niš je bio operativno i logističko jezgro u datom trenutku, ali u širem sistemu koji je uključivao i Beograd i front.
