Otkrivanje koje je obećavalo novu stranicu istorije
Tokom rekognosciranja terena za potrebe izgradnje istočnog kraka Koridora 10, na lokalitetu Kladenčište kod Bele Palanke, registrovan je lokalitet za koji se najpre verovalo da pripada praistorijskoj kulturi. Međutim, osam godina kasnije, tokom pripremnih radova za autoput, na istom mestu arheološki nadzor nailazi na znatnu količinu šuta. Taj nalaz je ukazao na moguće postojanje zidane strukture, a dalja iskopavanja sprovedena 2013. i 2014. godine donela su iznenađujuće otkriće – sakralni kompleks iz kasnoantičkog perioda.
Svedočanstvo vere iz doba Nikete Remezijanskog
Otkrivena ranohrišćanska bazilika sa krstionicom, poluatrijumskim aneksom i portikom prostirala se na oko 800 kvadratnih metara. Njena arhitektonska celina, očuvanost i sadržaj svedoče o zreloj liturgijskoj funkciji. Unutrašnjost crkve bila je oslikana, pronađena su staklena kandila, lampioni, i izuzetno značajan nalaz – fibula sa natpisom „MINNA“, povezana sa kultom Sv. Mine, čije je svetilište postojalo blizu Aleksandrije.
Smeštaj lokaliteta u blizini nekadašnje Remezijane (današnja Bela Palanka), gde je episkopovao čuveni Niketa u IV i početkom V veka, dodatno je osvetlio kontekst ovog kompleksa. Bazilika je, bez sumnje, pripadala mreži ranohrišćanskih centara koji su širili novu veru duž rimskih puteva.
Mogućnosti zaštite – i jedan izbor koji ih je nadjačao
Niški Zavod za zaštitu spomenika kulture izradio je dve varijante rešenja za očuvanje lokaliteta. Jedna je podrazumevala prezentaciju „in situ“, druga izmeštanje. Obe su bile tehnički izvodljive i stručno razrađene, uz predlog zaštitne nadgradnje i infrastrukturnih dodataka za buduću prezentaciju.
Uprkos tim predlozima i stručnim mišljenjima, konačna odluka doneta je na osnovu preporuke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda – lokalitet je zatrpan u julu 2015. godine, a preko njega izgrađena je planirana deonica puta.
Zatrpana bazilika kao tiha opomena
Time je jedno izuzetno svedočanstvo ranog hrišćanstva ostalo van domašaja nauke, javnosti i duhovne upotrebe. Bazilika nije nestala usled nemara, niti prirodnih sila – već usled odluke koja je prioritizovala brzinu razvoja nad dubljim razumevanjem prošlosti.
Struka je dokumentovala, mapirala i arhivirala podatke. Ali kulturno dobro od neprocenjivog značaja ostalo je pod slojevima zemlje i asfalta – kao simbol jedne propuštene šanse.
Na raskrsnici prošlosti i budućnosti
Sudbina zatrpane bazilike kod Bele Palanke postavlja važno pitanje: da li smo kao društvo spremni da oslušnemo šta nam ruševine govore, ili ćemo ih zatrpavati u tišini, kad god se nađu na putu savremenog plana?
Istorija se ne ponavlja – ali način na koji je tretiramo, itekako da.
Podaci – RANOHRIŠĆANSKA BAZILIKA NA LOKALITETU KLADENČIŠTE KOD BELE PALANKE
Elena Vasić Petrović, dia konzervator-direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš
REDAKCIJA RADIO NIŠ
REDAKCIJA RADIO NIŠ