Zgrada Prve niške gimnazije: škola iz pepela

Zgrada Prve niške gimnazije u Voždovoj ulici broj 27 jedna je od najvažnijih školskih adresa u Nišu. Današnja gimnazijska zgrada potpuno je osposobljena 1922. godine, posle dugih godina rada u neadekvatnim prostorima, nezavršenom objektu i velikog požara iz 1920. godine, kada je od školske zgrade ostalo gotovo samo zidovi.

Priča o ovoj zgradi nije samo priča o arhitekturi. To je priča o Nišu koji je, posle oslobođenja od Turaka, morao brzo da stvori škole, obrazovane ljude i ustanove bez kojih nije bilo moguće graditi moderan grad. Prva niška gimnazija osnovana je 27. septembra 1878. godine ukazom kneza Milana Obrenovića, a nastavu je započela 1. oktobra iste godine, najpre u privatnoj kući Bega Đakovija u Jeronimovoj ulici.

Kako je počela priča o zgradi Prve niške gimnazije?

Prva niška gimnazija nije odmah imala svoju današnju zgradu. Škola je počela rad u skromnim uslovima, u privatnoj kući, jer je Niš posle oslobođenja imao veliki problem sa školskim prostorom. Grad je tek izlazio iz turskog perioda, a potreba za obrazovanjem bila je hitna.

U prvoj školskoj godini, 1878/79, upisano je 48 učenika u dva odeljenja prvog razreda. Nastava je počela u okolnostima koje su bile daleko od idealnih: prostor je bio oskudan, oprema slaba, a zgrada nije bila namenjena za gimnazijsku nastavu. Roditelji učenika i imućnije Nišlije pomagali su novcem i školskim inventarom kako bi škola mogla da radi u povoljnijim uslovima.

Već tada se videlo da Nišu nije dovoljna privremena škola. Gradu je bila potrebna ozbiljna obrazovna ustanova, sa prostorom koji može da prati rast broja đaka i značaj koji je gimnazija brzo dobijala.

Kada je gimnazija dobila zgradu u Voždovoj?

Zgrada Prve niške gimnazije u Voždovoj 27 potpuno je osposobljena 1922. godine. Pre toga, gimnazija se našla u nizu teških okolnosti. Posle Prvog svetskog rata školstvo u Nišu suočilo se sa uništenim inventarom, nedostatkom nastavnih sredstava, udžbenika i nastavnika. Škola se punila generacijama čije je obrazovanje bilo prekinuto ratom.

Gimnazija se iz neuslovnih privatnih kuća i drugih zgrada preselila u 10 učionica u prizemlju nezavršene nove zgrade. Taj prostor još nije bio spreman za normalan rad: navodi se da je zgrada bila bez prozora i vrata, sa nesređenim dvorištem i lošim uslovima.

Onda se dogodio trenutak koji je mogao da prekine sve. Dana 5. septembra 1920. godine izbio je požar u kome je izgorelo sve osim zidova. Gimnazija jedno vreme nije radila, a zatim je nastava nastavljena najpre u susednoj Osnovnoj školi „Vožd Karađorđe”, potom od februara 1921. godine u gardijskoj kasarni. Tek 1922. godine školska zgrada u Voždovoj 27 potpuno je osposobljena.

Zgrada Prve niške gimnazije ukratko

Lokacija: Voždova 27, Niš
Površina zgrade: 3.874 m²
Godina osposobljavanja zgrade: 1922.
Važan događaj: požar 5. septembra 1920. godine
Privremene lokacije posle požara: OŠ „Vožd Karađorđe” i gardijska kasarna
Danas zgradu koriste: gimnazije „Stevan Sremac” i „Bora Stanković”
Dnevno kroz školu prođe: oko 1.600 đaka
Zajednički prostori: kabineti za fiziku, hemiju i biologiju, fiskulturna sala i svečana sala

Šta se dogodilo 1920. godine?

Požar iz 1920. godine jedan je od ključnih događaja u istoriji zgrade Prve niške gimnazije. U trenutku kada se škola već nalazila u teškim posleratnim okolnostima, vatra je uništila gotovo sve što je moglo da se koristi za nastavu. Ostali su samo zidovi.

To je značilo da se gimnazija ponovo našla bez pravog doma. Nastava se morala premeštati, organizovati i obnavljati u uslovima koji nisu bili školski. Ipak, upravo ta epizoda daje posebnu težinu današnjoj zgradi: ona nije samo podignuta kao školski objekat, već je obnovljena i osposobljena posle razaranja.

Zbog toga je 1922. godina važna prekretnica. Tada gimnazija konačno ulazi u zgradu u kojoj se i danas nalazi, što Voždovu 27 pretvara u jednu od najprepoznatljivijih obrazovnih adresa u Nišu.

Gde se nalazi zgrada i koliki je njen značaj danas?

Zgrada se nalazi u Voždovoj ulici broj 27. Prema podacima iz materijala, školski objekat ima površinu od 3.874 kvadratna metra, a danas ga u dve smene koriste Gimnazija „Stevan Sremac” i Gimnazija „Bora Stanković”. Kroz zgradu dnevno prođe oko 1.600 đaka, što pokazuje koliko je prostor i dalje opterećen i važan za niško školstvo.

Svaka škola u svojoj smeni koristi 25 učionica, od kojih su četiri manjeg kapaciteta. Zajednički se koriste kabineti za fiziku, hemiju i biologiju, kao i fiskulturna sala. U zgradi se nalazi i svečana sala, namenjena svečanostima i događajima obe gimnazije.

Ovaj podatak je posebno važan jer pokazuje da zgrada nije samo istorijski simbol. Ona je i danas živi školski prostor, svakodnevno opterećen velikim brojem učenika, nastavnika i aktivnosti.

Ko su ljudi povezani sa usponom gimnazije?

Ime koje se najviše vezuje za gimnaziju jeste Stevan Sremac. On je od 25. septembra 1879. do 1890. godine radio kao predavač, a gimnazija od školske 1951/1952. godine nosi njegovo ime.

Međutim, značaj ove škole prevazilazi jedno ime. U materijalu se navodi da su profesori gimnazije imali važnu ulogu u kulturnom razvoju Niša. Među njima su Stevan Sremac, Stevan Nikšić, Henrih Liler i Spira Kalnik, koji su sa drugim saradnicima 1887. godine osnovali prvo pozorište u Nišu pod nazivom „Sinđelić”.

Profesor Stevan Sremac bio je i prvi delovođa čitaonice osnovane 1879. godine. Kasnije su profesori gimnazije učestvovali i u pokretanju Niške gradske biblioteke 1894. godine, kao i u radu časopisa „Gradina”, koji je izlazio u Nišu od januara 1900. do oktobra 1901. godine.

Zašto je izgradnja zgrade bila važna za Niš?

Da bi se razumelo zašto je zgrada Prve niške gimnazije važna, mora se vratiti na stanje u Nišu posle oslobođenja. Grad je 1878. godine imao 12.801 stanovnika. Prema prvom popisu posle oslobođenja, bilo je 1.915 pismenih muškaraca i samo 73 pismene žene, odnosno oko 15 odsto popisanog stanovništva.

To znači da je osnivanje gimnazije, a kasnije i izgradnja stabilnog školskog prostora, bilo deo mnogo šireg procesa. Niš je morao da stvori obrazovane ljude, činovnike, profesore, lekare, stručnjake i kulturne radnike. Bez škole nije bilo moguće pokrenuti prosvetni i kulturni preporod grada.

Zato zgrada u Voždovoj nije samo mesto nastave. Ona je materijalni trag trenutka kada je Niš, posle oslobođenja, počeo da gradi institucije potrebne modernom gradu. Gimnazija je u tom procesu postala prva srednja škola i jedan od glavnih nosilaca obrazovanja na jugoistoku Srbije.

Koje su posledice imala seljenja, požar i obnova?

Seljenja iz privatnih kuća, rad u neuslovnim prostorima, požar iz 1920. godine i konačno osposobljavanje zgrade 1922. godine pokazuju koliko je razvoj gimnazije bio težak. Ipak, posledica nije bila slabljenje škole, već njeno učvršćivanje.

Kada je zgrada osposobljena, gimnazija je dobila prostor koji je postao njeno trajno sedište. U toj zgradi su kasnije radile i druge niške gimnazije. Do 1966. godine u istom prostoru radila je i Gimnazija „Svetozar Marković”, a od 1969. godine, posle nove reorganizacije, pod istim krovom rade Prva niška gimnazija „Stevan Sremac” i Gimnazija „Bora Stanković”.

Tako je zgrada Prve niške gimnazije postala više od školskog objekta jedne ustanove. Ona je postala zajednički prostor generacija niških đaka i jedan od simbola školskog života grada.

Zašto je ova tema važna za lokalnu istoriju?

Istorija zgrade Prve niške gimnazije važna je zato što pokazuje kako je Niš izgradio svoje obrazovne temelje. Od privatne kuće u Jeronimovoj ulici, preko nezavršene zgrade bez osnovnih uslova, preko požara koji je ostavio samo zidove, do osposobljene zgrade u Voždovoj 27 — to je put jedne škole, ali i put jednog grada.

U toj zgradi danas se nastavlja svakodnevni život dve gimnazije. Njeni hodnici nisu samo prostor nastave, već mesto kroz koje prolazi istorija niškog školstva. Zato priča o ovoj zgradi ima poseban značaj: ona podseća da se veliki gradovi ne grade samo trgovima, ulicama i zgradama uprave, već i školama u kojima nastaju njihove buduće generacije.