Pavle Liler: arhitekta koji je oblikovao Nišku Banju

Pavle Liler bio je jedan od važnih, a dugo nedovoljno poznatih arhitekata međuratnog Niša i Niške Banje. Njegovo ime najviše se vezuje za Regulacioni plan Niške Banje, Banovinski hotel, današnju „Zelengoru”, i Novo javno kupatilo, objekte koji su tridesetih godina 20. veka menjali izgled i značaj jednog od najvažnijih niških lečilišta.

Iako se u ranijim tumačenjima često pominjao samo usputno, Liler je bio mnogo više od arhitekte koji je projektovao nekoliko zgrada. Bio je činovnik Tehničkog odeljenja Moravske banovine, gradski većnik Niša, član stručnih tela i čovek čiji je rad ostavio trag u trenutku kada se Niš ubrzano razvijao kao centar Moravske banovine.

Ko je bio Pavle Liler?

Pavle Liler rođen je 2. avgusta 1903. godine u Beogradu. Njegovi roditelji bili su Henrik i Milica Liler. Otac Henrik bio je Nemac pravoslavne veroispovesti, kapetan srpske vojske i profesor na Vojnoj akademiji, dok je majka Milica bila srpskog porekla. Porodica je živela u Beogradu, govorila srpski i pripadala pravoslavnoj veri.

Zbog prezimena i činjenice da je u međuratnom Nišu delovalo više ruskih arhitekata emigranata, Liler je dugo bio pogrešno svrstavan među ruske arhitekte. Dostupni podaci, međutim, jasno pokazuju da je reč o arhitekti nemačko-srpskog porekla, čiji je život bio vezan za Beograd i Niš.

U Beogradu je odrastao i školovao se. Godine 1929. diplomirao je na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta u Beogradu. Već maja 1930. zaposlio se u Tehničkom odeljenju Moravske banovine, zbog čega se preselio u Niš. U tom odeljenju radio je narednih 13 godina.

Pavle Liler - Fotografija iz vremena kad je živeo i radio u Nišu.Ai kolorizacija i obrada — Pavle Liler – Fotografija iz vremena kad je živeo i radio u Nišu.
Ai kolorizacija i obrada

Pavle Liler ukratko

Ime: Pavle Henrik Liler
Rođen: 2. avgust 1903, Beograd
Školovanje: Arhitektonski odsek Tehničkog fakulteta u Beogradu
Diplomirao: 1929. godine
Dolazak u Niš: maj 1930. godine
Služba: Tehničko odeljenje Moravske banovine
Najvažniji radovi: Regulacioni plan Niške Banje, Banovinski hotel, Novo javno kupatilo
Javna funkcija: gradski većnik Niša
Odlikovanje: Orden jugoslovenske krune petog reda, 1937. godine
Penzionisanje: 1965. godine
Umro: 1975. godine u Beogradu

Šta je Pavle Liler izgradio u Niškoj Banji?

Najvažniji trag Pavla Lilera nalazi se u Niškoj Banji. Tridesetih godina 20. veka Niška Banja se razvijala zajedno sa Nišom. Ispitivanja lekovitosti vode i vazduha, veći broj posetilaca, potreba za modernim kupatilom i novim hotelskim kapacitetima stvorili su prostor za velike urbanističke i arhitektonske zahvate.

Liler je upravo tu ostavio najvidljiviji pečat. Njegova najpoznatija dela su Generalni regulacioni plan Niške Banje iz 1933. godine, Banovinski hotel građen 1933–1934. godine i Novo javno kupatilo sagrađeno 1936. godine.

Zgrada "Novog kupatila" u Niškoj banjii koju je projektovao LilerAi kolorizacija i obrada — Zgrada „Novog kupatila“ u Niškoj banjii koju je projektovao Liler
Ai kolorizacija i obrada

Kako je Regulacioni plan promenio Nišku Banju?

Prvo veliko Lilerovo angažovanje u Niškoj Banji bilo je vezano za Regulacioni plan. Izradio ga je početkom tridesetih godina zajedno sa arhitektom Dušanom Mirosavljevićem.

Plan je predviđao uređenje banje, izgradnju novih hotela, crkve, javnih i privatnih objekata. Definisao je građevinske linije i povezivanje gornjeg i centralnog dela Niške Banje sa donjim delom, gde su se nalazili naselje i železnička stanica. Ministarstvo građevina Kraljevine Jugoslavije odobrilo je plan 1933. godine.

To nije bio samo tehnički dokument. Bio je to pokušaj da se Niška Banja razvija planski, kao lečilište i kao uređeno naselje. U vremenu brzog rasta, takav plan je imao veliki značaj jer je trebalo da zaustavi stihijsku gradnju i da banji da jasan pravac razvoja.

Banovinski hotel: zgrada koja je širila kapacitete banje

Banovinski hotel u Niškoj Banji sagrađen je u periodu 1933–1934. godine. Projekat je izradio Pavle Liler, a investitor je bila Moravska banovina, po čemu je hotel i dobio naziv. Danas je taj objekat poznat kao stacionar „Zelengora”.

Hotel je imao 120 ležaja, čime je znatno proširio smeštajne kapacitete Niške Banje. Nalazio se u strogom centru, sa pogledom na centralni park i šetalište. Građen je kao objekat pravougaone osnove, bez naglašene dekoracije na fasadi, u duhu moderne arhitekture.

U prizemlju bočnih fasada bili su predviđeni lokali, dok su uglovi zgrade bili naglašeni balkonima. Posle Drugog svetskog rata objekat je promenio namenu i naziv, a između 1984. i 1986. godine rekonstruisan je prema projektu arhitekte Ljubomira Stankovića.

Novo javno kupatilo: moderan objekat za lečenje

Novo javno kupatilo u Niškoj Banji sagrađeno je 1936. godine. Njegova izgradnja bila je odgovor na sve veće potrebe banje za proširenjem kapaciteta za lečenje.

Objekat je bio simetričan, pravougaone osnove, sa centralnim delom koji je bio nešto viši i isticao ulaznu partiju. U unutrašnjosti su bili smešteni bazeni za kupanje. Međuopštinska štampa tog vremena opisivala ga je kao moderan objekat javne namene.

Projekat je predviđao dvospratnu zgradu. Na ulazu su bile planirane biletarnice, a iz hodnika se ulazilo u salon sa vodoskokom za hladnu i toplu vodu. Kupatilo je imalo kade, muški i ženski bazen, svlačionice, garderobe i salone. Sprat je bio namenjen naučnom ispitivanju, sa rendgenom, hemijskom laboratorijom i savremenom dijagnostičkom aparaturom.

Za tadašnju Nišku Banju, to je bio veliki korak. Lečilište više nije bilo samo mesto odmora, već prostor u kome se razvijala moderna zdravstvena infrastruktura.

Šta je Pavle Liler radio u Nišu?

Liler nije bio vezan samo za Nišku Banju. U Nišu je radio u Tehničkom odeljenju Moravske banovine, gde se njegov potpis pojavljuje u svojstvu osobe koja je davala odobrenja na izrađene projekte.

Godine 1936. pominje se kao gradski većnik Niša, u vreme uprave bana Marka Novakovića. Bio je na listi odbornika novog predsednika Niške opštine Dragog Živkovića. Funkciju gradskog većnika obavljao je najmanje godinu dana.

U junu 1937. unapređen je u sedmu položajnu grupu za tehničke više pristave, odnosno u zvanje višeg činovnika Tehničkog odeljenja. U julu iste godine odlikovan je Ordenom jugoslovenske krune petog reda. Odlikovanje je dobio u vreme obeležavanja šezdesetogodišnjice oslobođenja Niša od Turaka, kada je otkriven Spomenik oslobodiocima Niša, otvoren Niški vodovod i položen kamen temeljac za novu zgradu pozorišta.

Bio je i član žirija za konkurs za idejnu skicu Generalnog regulacionog plana grada Niša. Na konkurs je stiglo osam projekata, a u žiriju su, pored Lilera, bili i profesori tehničkih fakulteta iz Beograda i Zagreba, predstavnici opštine i stručnjaci iz oblasti urbanizma i higijene.

Kuća Pavla Lilera u Nišu

Pred Drugi svetski rat, kao adresa Pavla Lilera u Nišu pominje se Milentijeva ulica 20. Kasnije je podigao novu kuću u Ulici vojvode Stepe.

Projekat za kuću Pavla i Dragice Liler bio je završen aprila 1939. godine. Kuća je sagrađena 1940. godine, a kao projektant je upisan inženjer Radomir Novaković. U materijalu se navodi mogućnost da je sam Liler izradio projekat, a da ga je Novaković samo potpisao, ali to nije potvrđeno kao konačna činjenica. Kuća i danas postoji u Ulici vojvode Stepe 22 u Nišu.

Porodica, rat i povratak u Beograd

Pavle Liler bio je oženjen Dragicom Nikolić iz Niša. Imali su dve ćerke: Mirjanu, rođenu 1933, i Ivanu, rođenu 1936. godine.

Drugi svetski rat uticao je na njegov povratak u Beograd 1943. godine. Tamo je počeo da radi u Ministarstvu građevina, a posle rata nastavio je stručni rad na projektima, tehničkim i računskim revizijama, nadzoru i tehničkoj administraciji. Radio je i u Obrenovcu, na obnovi Ruskog doma u Beogradu, na obnovi dvora na Dedinju, kao i na stambenim objektima u Beogradu.

Kasnije je radio u Institutu za ispitivanje materijala, a potom u Saveznom izvršnom veću kao savetnik za standarde i prevodilac sa nemačkog na srpski jezik. Penzionisan je 1965. godine, a do kraja života, 1975. godine, živeo je u Beogradu.

Zašto je Pavle Liler važan za Niš i Nišku Banju?

Pavle Liler je važan zato što je radio u trenutku kada su Niš i Niška Banja ulazili u novo doba. Njegovi projekti nisu bili samo zgrade od betona i fasade u duhu moderne arhitekture. Oni su bili deo šireg plana da Niška Banja postane uređeno, funkcionalno i ozbiljno lečilište.

Banovinski hotel proširio je smeštajne mogućnosti. Novo kupatilo unapredilo je lečenje. Regulacioni plan dao je osnovu za planski razvoj. Zbog toga Pavle Liler nije samo ime iz istorije arhitekture. On je jedan od ljudi koji su oblikovali lice Niške Banje kakvo se i danas prepoznaje.