Nastava stranih jezika menja se već više od jednog veka, a danas se nalazi pred jednim od najvećih izazova do sada: kako spojiti znanje nastavnika, potrebe učenika i mogućnosti veštačke inteligencije. Upravo o toj temi govoriće dr Milena Vidosavljević na autorskom predavanju koje Niški kulturni centar organizuje u utorak, 19. maja, u 18 sati, u Maloj sali NKC-a.
Predavanje pod nazivom „Nastava stranih jezika – nekad i sad: od gramatičko-prevodne metode do veštačke inteligencije“ realizuje se u okviru Tribinskog programa NKC-a. Ulaz za posetioce je slobodan.
Tema predavanja vodi publiku kroz razvoj nastave stranih jezika: od učenja gramatičkih pravila i prevođenja tekstova, preko metoda koje su naglasak stavile na govor i komunikaciju, do savremenih digitalnih alata i veštačke inteligencije.
Šta donosi predavanje u Niškom kulturnom centru?
Niški kulturni centar poziva publiku na autorsko predavanje dr Milene Vidosavljević, naučnog saradnika Instituta za srpsku kulturu Priština – Leposavić.
Predavanje će se baviti promenama kroz koje je prošla nastava stranih jezika, prateći razvoj društva, tehnologije i obrazovnih teorija. U fokusu će biti pitanje kako se menjala uloga učenika, nastavnika i samog procesa učenja.
Od tradicionalne nastave, u kojoj je komunikacija bila u drugom planu, do današnjih alata koji omogućavaju personalizovano učenje, ova tema otvara pitanje koje sve više zanima i nastavnike i učenike: šta veštačka inteligencija može da promeni u obrazovanju, a šta i dalje ostaje u rukama čoveka?
Kada i gde se održava predavanje?
Predavanje „Nastava stranih jezika – nekad i sad“ biće održano u utorak, 19. maja, sa početkom u 18 sati.
Mesto održavanja je Mala sala Niškog kulturnog centra.
Program se organizuje u okviru Tribinskog programa NKC-a, a ulaz je slobodan.
Nastava stranih jezika ukratko
Tema: Nastava stranih jezika – nekad i sad
Podnaslov: Od gramatičko-prevodne metode do veštačke inteligencije
Datum: Utorak, 19. maj
Vreme: 18 sati
Mesto: Mala sala NKC-a
Predavač: dr Milena Vidosavljević
Zvanje: naučni saradnik Instituta za srpsku kulturu Priština – Leposavić
Program: Tribinski program Niškog kulturnog centra
Ulaz: Slobodan
Kako se nekada učio strani jezik?
Jedan od najstarijih pristupa u nastavi stranih jezika bio je gramatičko-prevodni pristup. On je dominirao tokom 19. i početkom 20. veka.
Ova metoda zasnivala se na učenju gramatičkih pravila, prevođenju tekstova i memorisanju reči. Komunikacija je tada bila u drugom planu, dok je glavni cilj nastave bio da se razvije sposobnost čitanja i razumevanja književnih tekstova na stranom jeziku.
Takav model obrazovanja dugo je oblikovao način na koji su učenici pristupali jeziku. Strani jezik nije bio pre svega prostor svakodnevne komunikacije, već sistem pravila, prevoda i tekstova koje treba razumeti.
Kada je govor postao važniji od prevođenja?
Kasnije se razvija direktna metoda, a zatim audio-lingvalni i komunikativni pristup. Sa njima se menja i sama suština nastave.
Akcenat se sve više stavlja na usmenu komunikaciju i aktivnu upotrebu jezika u svakodnevnim situacijama. Učenik više nije samo neko ko pamti pravila i prevodi tekstove, već postaje aktivan učesnik u nastavi.
Menja se i uloga nastavnika. Nastavnik postaje organizator i moderator procesa učenja, a ne samo predavač koji prenosi znanje. Time se nastava približava stvarnoj upotrebi jezika, razgovoru i potrebama učenika.
Kako su računari promenili učenje jezika?
Sa pojavom računara i novih tehnologija, nastava stranih jezika postaje modernija. U proces učenja sve više ulaze digitalni alati, multimedija i onlajn platforme.
Oni omogućavaju interaktivno i fleksibilno učenje, što je važna promena u odnosu na ranije modele nastave. Učenik dobija više prostora da uči sopstvenim tempom, da koristi različite izvore i da jezik vežba kroz savremene formate.
Tehnologija tako postaje deo učionice, ali i deo samostalnog rada. Učenje jezika više nije vezano samo za knjigu, tablu i učionicu, već se širi na digitalni prostor.
Šta veštačka inteligencija menja u nastavi jezika?
Danas razvoj veštačke inteligencije značajno utiče na nastavu stranih jezika. Alati veštačke inteligencije omogućavaju personalizovano učenje, automatsku proveru zadataka i simulaciju komunikacije sa izvornim govornicima.
Oni mogu da prilagode sadržaj potrebama učenika i da proces učenja učine fleksibilnijim. To otvara nove mogućnosti, posebno za one koji žele da vežbaju jezik češće, brže i u skladu sa sopstvenim nivoom znanja.
Ipak, predavanje naglašava i važnu granicu. Iako veštačka inteligencija donosi brojne prednosti, uloga nastavnika ostaje nezamenljiva. Nastavnici usmeravaju proces učenja, razvijaju kritičko mišljenje i pružaju podršku učenicima u razvoju jezičkih kompetencija.
Upravo u toj ravnoteži između tehnologije i nastavnika nalazi se jedna od najvažnijih tema savremene nastave.
Ko je dr Milena Vidosavljević?
Dr Milena Vidosavljević je naučni saradnik zaposlena na Institutu za srpsku kulturu Priština – Leposavić.
Osnovne akademske studije završila je 2011. godine na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Master akademske studije završila je na istom fakultetu 2014. godine, odbranivši master rad pod nazivom „Razvoj interkulturne komunikativne kompetencije u nastavi španskog jezika“.
Doktorsku disertaciju pod nazivom „Uloga nastavnika u primeni i razvoju multimodalnog učenja u nastavi stranih jezika“ odbranila je u septembru 2021. godine na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Time je stekla zvanje doktora filoloških nauka.
Tokom studiranja provela je jedan semestar na Univerzitetu u Salamanki, u Španiji, u okviru programa mobilnosti Erazmus+.
Njene oblasti naučno-istraživačkog rada obuhvataju primenjenu lingvistiku, metodiku nastave stranih jezika, srpski kao strani jezik, sefardiku, sociolingvistiku i analizu diskursa.
Autorka je monografije i oko 40 naučnih radova u naučnim časopisima i zbornicima radova sa konferencija. U periodu od 2024. do 2026. godine bila je na listi 10 odsto izvrsnih istraživača Srbije.
Pored naučnog rada, tokom prethodnih godina stekla je i višegodišnje iskustvo kao profesorka i prevodilac za španski i engleski jezik u institucijama privatnog sektora.
Zašto je ova tema važna danas?
Tema predavanja važna je jer nastava stranih jezika više nije ista kao pre nekoliko decenija. Promenili su se alati, metode, uloga nastavnika i očekivanja učenika.
Danas strani jezik nije samo školski predmet, već veština koja se koristi u komunikaciji, obrazovanju, poslu i svakodnevnom životu. Zato je pitanje kako se jezik uči postalo jednako važno kao i pitanje koji se jezik uči.
Predavanje u NKC-u zato ne govori samo o prošlosti nastave, već i o njenoj sadašnjosti. Od gramatičko-prevodne metode do veštačke inteligencije, priča o učenju jezika pokazuje kako se obrazovanje menja zajedno sa društvom.
Za nišku publiku, ovo je prilika da čuje pregled jedne važne obrazovne teme od istraživačice koja se upravo bavi metodikom nastave jezika, multimodalnim učenjem i savremenim pristupima u obrazovanju.
Ulaz na predavanje je slobodan.
