Mojkovačka bitka: Crnogorski Termopil

Mojkovačka bitka ostala je zapamćena kao Crnogorski Termopil: borba u kojoj je crnogorska Sandžačka vojska, pod komandom serdara Janka Vukotića, na Badnji dan i Božić 1916. godine zaustavila austrougarsku ofanzivu kod Mojkovca i na Tari.

U toj bici, vođenoj 6. i 7. januara 1916. godine, oko 6.500 crnogorskih vojnika stalo je pred oko 14.000 bolje opremljenih austrougarskih boraca. Njihov zadatak bio je jasan: sprečiti prodor neprijatelja kroz „Mojkovačka vrata“ i zaštititi odstupnicu srpskoj vojsci koja se povlačila preko Crne Gore i Albanije ka Jadranu.

Šta se dogodilo u Mojkovačkoj bici?

Mojkovačka bitka bila je završna faza tromesečnih borbi koje je crnogorska Sandžačka vojska vodila od oktobra 1915. do januara 1916. godine. Front se protezao od Višegrada do Novog Pazara i Mojkovca.

Glavni cilj bio je da se zaustavi austrougarsko nadiranje i omogući srpskoj vojsci, posebno njenoj Prvoj armiji, da se povuče ka Kosovu i Metohiji, a zatim prema Andrijevici, Podgorici i Skadru.

Zato ova bitka nije bila samo lokalni okršaj. Bila je to borba za vreme. Svaki sat otpora kod Mojkovca značio je više prostora za srpsku vojsku koja je prolazila kroz jedan od najtežih trenutaka Prvog svetskog rata.

Kada se odigrala Mojkovačka bitka?

Bitka je počela 6. januara 1916. godine, na Badnji dan. Austrougarski general Rajner naredio je napad, računajući da crnogorski vojnici neće ratovati na praznik.

Procena je bila pogrešna.

Kada je počela artiljerijska priprema, crnogorski vojnici bili su na položajima. Ključne tačke bile su Razvršje, Bojna njiva i Uloševina. Na njima se odlučivalo da li će neprijatelj otvoriti put kroz Mojkovac.

Drugi dan bitke, 7. januar, bio je presudan. Serdar Janko Vukotić napustio je štab u Kolašinu i otišao neposredno na položaje kod Mojkovca. Tamo je dogovoreno da se izgubljeni položaji moraju vratiti protivnapadom.

Gde se vodila bitka?

Borbe su vođene u okolini Mojkovca, na obali Tare i na položajima koji su zatvarali prolaz prema unutrašnjosti Crne Gore.

Posebno važna bila je Bojna njiva. Nju su branile žice, rovovi i mitraljezi. Još važnije bilo je Razvršje, jer je njegovo osvajanje Austrougarima otvaralo prolaz kroz „Mojkovačka vrata“.

Zima je bila surova. Sneg je bio viši od jednog metra, a temperatura se spuštala do 25 stepeni ispod nule. Vetar je stvarao smetove u kojima se gotovo ništa nije videlo

Mojkovačka bitka ukratko

Datum: 6. i 7. januar 1916. godine
Mesto: Mojkovac, Tara, Bojna njiva, Razvršje, Uloševina
Crnogorska vojska: oko 6.500 vojnika
Austrougarska vojska: oko 14.000 vojnika
Komandant crnogorske vojske: serdar Janko Vukotić
Glavni cilj: zaštita odstupnice srpskoj vojsci
Ishod: austrougarsko napredovanje je zaustavljeno
Simbolički naziv: Crnogorski Termopil

Ko su bile glavne ličnosti Mojkovačke bitke?

Najvažnije ime bitke je serdar Janko Vukotić. Pod njegovom komandom nalazila se crnogorska Sandžačka vojska, kojoj je poveren zadatak da po svaku cenu zaustavi neprijatelja.

U borbama se pominju i brigadir Petar Martinović, komandant Prve sandžačke divizije, kao i Milinko Vlahović, komandant Rovačkog bataljona.

Na austrougarskoj strani važnu ulogu imao je general Rajner, koji je vodio napad na ključne položaje. Austrougarska vojska angažovala je 53. diviziju generala Pongraca i 62. diviziju generala Kalzera.

Kako je Bojna njiva vraćena?

Bojna njiva bila je srce okršaja. Prvi i Treći regrutski bataljon, sastavljeni od mladića od 18 do 21 godine, dobili su zadatak da je povrate.

Napadali su položaj koji su čuvali rovovi, mitraljezi i tri reda bodljikave žice. Prvi juriš nije uspeo. Drugi je bio još silovitiji, ali ni on nije doneo rezultat. Bataljoni su pretrpeli strašne gubitke.

Tada je u borbu uveden Drobnjački bataljon, jedina divizijska rezerva. U napadu 7. januara, borbom izbliza, rov po rov, Drobnjaci su uspeli da zauzmu Bojnu njivu. Time je odbrana Mojkovca dobila presudni preokret.

Zašto se Mojkovačka bitka zove Crnogorski Termopil?

Naziv Crnogorski Termopil proistekao je iz odnosa snaga i smisla borbe. Manja vojska, u teškim zimskim uslovima, zaustavila je nadmoćnijeg neprijatelja da bi zaštitila odstupnicu savezničkoj vojsci.

Mojkovačka bitka nije bila velika po prostoru, ali jeste po značenju. Ona je u narodnom pamćenju ostala kao primer žrtve za drugoga, a ne samo kao vojni uspeh.

Zato se pamte i reči vladike Nikolaja: „Da nije bilo smrti na Mojkovcu, ne bi bilo ni Vaskrsa na Kajmakčalanu.”

Koje su posledice bitke?

Crnogorska Sandžačka vojska ispunila je zadatak. Zaustavila je neprijatelja kod Mojkovca i na Tari. Time je omogućila da se poslednji delovi srpske vojske povuku kroz Crnu Goru.

Ali pobeda je imala tragičnu senku. Samo nekoliko dana kasnije, 21. januara 1916. godine, Crna Gora je doživela kapitulaciju i austrougarsku okupaciju.

Zato je Mojkovac ostao upamćen kao pobeda uoči sloma. Kao vojnički bljesak u trenutku kada je država nestajala pod pritiskom jačeg neprijatelja.

Zašto je Mojkovačka bitka važna za Srbiju?

Mojkovačka bitka važna je za Srbiju jer je neposredno povezana sa povlačenjem srpske vojske 1915. i 1916. godine. Dok se srpska vojska probijala preko Crne Gore i Albanije, crnogorski vojnici držali su položaje kod Mojkovca.

Njihova borba omogućila je da povlačenje ne bude presečeno. Zbog toga Mojkovac nije samo crnogorska ratna uspomena. To je i deo srpske istorije, deo velike priče o opstanku vojske koja će se kasnije vratiti preko Solunskog fronta.

Na Mojkovcu se nije branio samo jedan prolaz. Branila se mogućnost povratka.

Sećanje koje ne bledi

Mojkovačka bitka ostala je jedna od onih istorijskih tačaka koje prevazilaze brojke. Ipak, brojke govore dovoljno: 6.500 ljudi protiv 14.000, sneg preko jednog metra, minus 25 stepeni, položaji udaljeni svega 150 do 200 metara.

To nije bila legenda nastala bez osnova. To je bila stvarna borba, u stvarnoj zimi, na stvarnim položajima.

Zato Mojkovac i danas nosi težinu simbola. U njemu se prepliću vojnička disciplina, savezničko poverenje, crnogorska žrtva i srpsko povlačenje. U toj slici nalazi se razlog zbog kog je Mojkovačka bitka ostala Crnogorski Termopil Prvog svetskog rata.