Konstantin Veliki nije postao car samo zato što je rođen kao sin moćnog vojskovođe. Njegov put ka prestolu počeo je u trenutku kada se činilo da za njega u novom poretku Rimskog carstva nema mesta. Posle povlačenja Dioklecijana 305. godine, mladi Konstantin je video da ga sistem tetrarhije zaobilazi. Umesto da bude prirodni naslednik, ostao je po strani. Tada počinje jedan od najdramatičnijih preokreta u njegovom životu: odlazak od istočnog dvora ka ocu Konstanciju Hloru, u Britaniju, gde će se njegova sudbina potpuno promeniti.
Šta se dogodilo posle Dioklecijanovog povlačenja?
Prvog maja 305. godine Dioklecijan se odrekao vlasti. Ubedio je i svog savladara Maksimijana Herkulija da učini isto. Time je pokrenut veliki prelaz vlasti unutar tetrarhije, sistema koji je trebalo da spreči krize nasledstva i sačuva stabilnost ogromne imperije.
Na mesta avgusta došli su Konstancije Hlor, Konstantinov otac, i Galerije. Na njihova dotadašnja mesta cezara postavljeni su ljudi bliski Galeriju: Flavije Sever i Maksimin Daja. Upravo tu počinje zaplet. Konstantin, sin novog avgusta Konstancija Hlora, nije dobio mesto koje su mnogi mogli da očekuju.
Na ceremoniji u Nikomediji prisustvovao je i Konstantin. Prema prenetom svedočanstvu, „svi su gledali na Konstantina” kao na naslednika, ali je na uzdizanje izveden Daja. To je bio trenutak u kome se pokazalo da krv, ugled i vojna karijera nisu dovoljni ako politička odluka ide drugim putem.
Ai Ilustracija
Zašto je Konstantin Veliki bio opasan za novi poredak?
Konstantin nije bio običan mladić na dvoru. Njegova karijera počela je usponom njegovog oca Konstancija Hlora, koji je 293. godine uključen u tetrarhiju kao cezar. Konstantin se tada našao na istočnom dvoru Dioklecijana. Latinska tradicija ga opisuje kao obses, odnosno kao neku vrstu zaloga ili taoca političke lojalnosti njegovog oca.
Ipak, to nije bilo zatočeništvo u jednostavnom smislu. Konstantin je dobio obrazovanje, stupio je u vojnu službu i bio je prisutan u blizini najviših krugova vlasti. Izvori navode da je bio uz Dioklecijana tokom boravka u istočnim oblastima i Egiptu, što se datuje u period 297–298. godine.
To znači da je Konstantin iznutra upoznao carsku vlast. Video je kako funkcioniše Dioklecijanov sistem. Video je i njegove slabosti. Kada je 305. godine ostao bez očekivanog mesta u novoj podeli vlasti, više nije bio samo posmatrač. Postao je čovek koji mora da odluči da li će čekati ili krenuti.
Ai ilustracija
Flavije Sever. Novi Cezar.
Ai Ilustracija
Ai Ilustracija
Konstantin Veliki ukratko
Ko je bio: sin Konstancija Hlora i Jelene, rođen u Naisu, današnjem Nišu.
Kada se prelom dogodio: posle Dioklecijanovog povlačenja, 1. maja 305. godine.
Gde se nalazio: na istočnom dvoru, u političkom krugu kojim su dominirali Dioklecijan i Galerije.
Kuda odlazi: kod oca Konstancija Hlora, u Britaniju.
Zašto je važno: njegov odlazak ka ocu vodi ka proglašenju u Eborakumu, današnjem Jorku, 306. godine.
Kada je Konstantin krenuo ka ocu?
Posle događaja iz 305. godine, Konstantin odlazi ka ocu, avgustu Konstanciju Hloru. Izvorni prikaz je jasan: Konstantin beži kod oca. U tom odlasku nije bila samo porodična odluka. To je bio politički zaokret.
Konstancije Hlor je tada bio jedan od dvojice avgusta. Njegova zona vlasti bila je na zapadu, a njegov autoritet oslanjao se na vojsku. Za Konstantina je to značilo izlazak iz kruga Galerijevog uticaja i prelazak u prostor gde je njegovo poreklo moglo da ima stvarnu političku snagu.
U Britaniji se nalazila vojska njegovog oca. A u kasnoj rimskoj politici vojska nije bila samo sila na granici. Ona je bila faktor koji je mogao da odluči ko će biti priznat kao vladar.
Gde se dogodio preokret: Eborakum, današnji Jork
Konstancije Hlor umro je u Eborakumu, današnjem Jorku, 306. godine. Tada su njegove trupe proglasile Konstantina za cara. Taj događaj otvorio je novo poglavlje rimske istorije i pokrenuo borbu koja će potrajati godinama.
Drugi izvor posebno naglašava da je Konstantin proglašen za cara u Eburakumu, odnosno Jorku, uz direktnu podršku Kroka, kralja Alamana. To pokazuje da je njegova pozicija u vojnoj i političkoj hijerarhiji već tada bila ozbiljna.
Upravo zato put ka Jorku nije bio samo put sina ka ocu. To je bio put iz senke ka tronu.
Ko su glavne ličnosti ove drame?
U središtu priče stoji Konstantin, sin Konstancija Hlora i Jelene, rođen u Naisu. Njegov otac Konstancije Hlor bio je cezar od 293. do 305. godine, a zatim avgust od 305. do 306. godine. Dioklecijan je bio tvorac tetrarhije, sistema četvorice vladara, dok je Galerije posle povlačenja Dioklecijana postao jedan od najmoćnijih ljudi u carstvu.
Maksimin Daja i Flavije Sever bili su Galerijevi izbori za cezare. Njihovo uzdizanje pokazalo je da sistem tetrarhije ne prati nužno dinastičku logiku. Konstantin je u tom trenutku ostao izvan formalnog nasledstva, ali ne i izvan istorije.
Zašto je ova priča važna za Niš?
Za Niš je ova epizoda posebno značajna jer se ne radi o dalekoj rimskoj biografiji bez lokalne veze. Konstantin je rođen u Naisu, današnjem Nišu, 27. februara 272. godine. Materijal ga opisuje kao rođenog u garnizonskom gradu u provinciji Meziji.
To znači da priča o njegovom odlasku u Jork počinje mnogo ranije, u gradu na prostoru današnje Srbije. Naissus nije samo mesto rođenja jednog cara. To je početna tačka čoveka koji će iz političke neizvesnosti stići do vrha Rimskog carstva.
Koje su posledice Konstantinovog odlaska?
Konstantinov odlazak kod oca doveo je do događaja koji tetrarhija nije mogla lako da apsorbuje. Kada ga je vojska u Eborakumu proglasila za cara, otvorena je kriza legitimiteta. Jedan sistem napravljen da spreči borbu za vlast počeo je da puca već u prvoj generaciji naslednika.
Kasnije će Konstantin pokušati da svoje mesto uklopi u okvir tetrarhije i biće priznat u rangu cezara. Ali njegov uspon je već pokazao da formalni poredak više nije dovoljan. Vojska, poreklo, lični autoritet i politička procena postali su jači od plana koji je Dioklecijan ostavio iza sebe.
Iz tog ugla, Konstantinov put ka Jorku nije sporedna epizoda. To je trenutak kada mladić iz Naisa prestaje da bude figura koju drugi raspoređuju po tabli. Od tog trenutka, on počinje da pomera figure sam.
