Klara Cetkin je ključna figura u borbi za prava žena, a njen rad je direktno povezan sa obeležavanjem 8. marta kao Međunarodnog dana žena. Kao predvodnica socijalističkog pokreta, borila se za ravnopravnost i bolje uslove rada za žene, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji.
Rani život i politički angažman
Rođena 1857. godine u Nemačkoj, Klara Cetkin je još kao mlada postala deo radničkog pokreta. Zbog progona socijalista, bila je prinuđena na egzil, gde je razvijala svoje ideje o socijalizmu i ženskim pravima. Godine 1891. preuzela je uređivanje časopisa Die Gleichheit, glasila socijalističkog pokreta za žene. Na toj poziciji ostala je 25 godina, šireći ideje o emancipaciji radnica.
Kako je nastao Međunarodni dan žena?
Godine 1910. Klara Cetkin je na socijalističkoj konferenciji u Kopenhagenu predložila ustanovljenje Međunarodnog dana žena, posvećenog borbi za prava radnica i njihovo pravo glasa. Prvi put je ovaj dan obeležen 19. marta 1911. godine u Nemačkoj, Austriji, Danskoj i Švajcarskoj. Nakon ruskog Oktobarskog prevrata 1917. godine, 8. mart postaje zvaničan datum ovog praznika, što je kasnije prihvaćeno širom sveta.
Borba protiv „buržoaskog feminizma“
Zetkin je bila oštra kritičarka buržoaskog feminizma, smatrajući da se prava žena mogu ostvariti samo kroz socijalističku revoluciju. Smatrala je da su radnice ugnjetavane i kao žene i kao deo radničke klase, te da borba za njihovu jednakost mora biti deo šireg društvenog preobražaja. U tom duhu, organizovala je radnička udruženja žena i borila se za njihovo pravo na obrazovanje i dostojanstvene uslove rada.
Otpor ratu i fašizmu
Tokom Prvog svetskog rata, Zetkin se suprotstavila nacionalističkoj propagandi i organizovala antiratne konferencije. Njena borba se nastavila i u periodu između dva rata, kada je u parlamentu Nemačke (Rajhstagu) govorila protiv rastućeg fašizma. U svom poslednjem obraćanju 1932. godine, pozvala je radnike na jedinstvo u borbi protiv Hitlerove ideologije.
Nasleđe Klare Cetkin
Klara Cetkin ostala je simbol borbe za prava žena i radničke klase. Njena posvećenost Međunarodnom danu žena učinila je 8. mart globalnim simbolom ženskog otpora i solidarnosti. Danas, njena dela podsećaju na to da borba za rodnu ravnopravnost i socijalnu pravdu još uvek traje.
8 mart kod nas.
Obeležavanje 8. marta na našim prostorima počelo je relativno kasno. Ženski pokret je u Nišu osnovan tek 1939. godine a njihovo sedište bilo je u Učiteljskom domu. Međutim te godine je policija sprečila protest koji je za cilj imao poboljšanje položaja žena. Tek posle drugog svetskog rata je 8. mart postao sinonim sa ženskim pravima.
REDAKCIJA RADIO NIŠ
REDAKCIJA RADIO NIŠ