Kako je izgledao dan oslobođenja Niša 1944.

Kako je izgledao dan oslobođenja Niša u Drugom svetskom ratu? Nije to bio jedan svečani trenutak, niti prizor grada koji odjednom izlazi na ulice. Bio je to dan borbi, povlačenja nemačkih snaga, oštećenih mostova, zapaljene pošte, neizvesnosti i opreza među građanima.

Niš je oslobođen 14. oktobra 1944. godine, posle višednevne Niške operacije. U grad su ulazile jedinice NOVJ, Crvene armije i bugarske Otadžbinsko-frontovske armije, dok su se nemačke snage izvlačile prema Merošini i dalje ka Prokuplju. Ipak, prema dostupnim podacima, sam dan oslobođenja nije izgledao kao velika narodna proslava. Veći deo stanovništva bio je u okolnim selima ili u svojim kućama, iscrpljen bombardovanjima, strahom i godinama okupacije.

Šta se dogodilo 14. oktobra 1944. u Nišu?

Dan oslobođenja počeo je u gradu koji je već bio teško ranjen ratom. Nemci su u noći između 13. i 14. oktobra oštetili vojne objekte, izvlačili protivavionske i teške topove, vozila i opremu. Pre toga su oštećeni i mostovi, a zgrada Glavne pošte bila je zapaljena.

U ponoć, kada su zaštitne nemačke jedinice koje su branile mostobran već bile spremne da napuste grad, stiglo je naređenje da se Niš brani još jedan dan. Zbog toga su nemačke snage ponovo raspoređene na borbene položaje. Utvrđivanje je počelo na više tačaka u gradu.

Oko 9 sati ujutru, 14. oktobra, posle kratke artiljerijske pripreme, snage 6. bugarske pešadijske divizije krenule su u napad duž celog fronta. Bez većeg otpora ušle su u Brzi Brod i Suvi Do. Oko 10 sati prednji delovi divizije naišli su na prvu nemačku liniju odbrane kod Ćele-kule.

Tu su borbe postale konkretnije. Bugarska artiljerija uništila je dva nemačka mitraljeska položaja, posle čega su se preostali nemački vojnici povukli prema uzvišenju kod Gabrovca.

Kako je izgledao dan oslobođenja Niša u centru grada?

U samom gradu situacija nije bila jednostavna. Oko 13 sati delovi 22. divizije NOVJ uspeli su da prodru do centra Niša. U ranijoj istoriografiji upravo je taj trenutak često uziman kao čas oslobođenja grada.

Međutim, dostavljeni materijal naglašava da te grupe nisu bile pune borbene jedinice, već izviđači. Njihov zadatak bio je da utvrde stanje u gradu, vrate se u štab i prenesu informacije. To znači da borbe u Nišu tada još nisu bile završene.

Prema sećanjima starih Nišlija, nemački vojnici pružali su snažan otpor i u Obrenovićevoj ulici, gde se nalazila druga linija odbrane. Kod apoteke Marka Jelića bila je smeštena jedna nemačka jedinica, a skriveni snajperista nanosio je gubitke bugarskim vojnicima koji su se spuštali niz Obrenovićevu.

U uličnim borbama posebno se istakao bugarski 35. gardijski puk.

Oslobođenje Niša ukratko

Datum oslobođenja: 14. oktobar 1944. godine
Operacija: Niška operacija
Napad počeo: 8. oktobra 1944. godine
Napad na grad 14. oktobra: oko 9 sati ujutru
Prva linija nemačke odbrane: kod Ćele-kule
Prodor do centra: oko 13 sati, ali borbe tada još nisu bile završene
Pravac nemačkog povlačenja: prema Merošini i dalje prema Prokuplju
Snage u oslobađanju: NOVJ, Crvena armija i bugarska Otadžbinsko-frontovska armija
Stanje grada: oštećeni mostovi, prekinute veze, uništena infrastruktura, grad bez normalnog života

Kada je Niš zaista oslobođen?

Izveštaji o oslobođenju Niša bili su kontradiktorni. Štab 22. srpske divizije je 15. oktobra 1944. obavestio Štab 13. korpusa da su 14. oktobra u 14 časova oslobodilačke trupe Crvene armije, uz pomoć bugarskih snaga, oslobodile Niš.

U istom izveštaju navodi se da nemački garnizon odstupa u pravcu Prokuplja i da su u 16 časova u Niš ušle snage više bataljona i caribrodske brigade.

Zbog toga dan oslobođenja Niša ne treba posmatrati kao jedan minut u kome se sve završilo. To je bio proces koji je trajao tokom dana, kroz povlačenje, izviđanje, ulične borbe i ulazak oslobodilačkih snaga.

Gde su se vodile ključne borbe?

Prva važna tačka 14. oktobra bila je zona Brzog Broda i Suvog Dola, gde su bugarske snage ušle bez otpora. Zatim je usledio sudar kod Ćele-kule, gde je bila prva nemačka odbrambena linija.

Jedinice 22. divizije NOVJ vršile su pritisak na nemačku odbranu od Gabrovca do Bubnja. U centru grada pominje se Obrenovićeva ulica, posebno prostor kod apoteke Marka Jelića, gde je nemačka jedinica pružala otpor.

Na širem prostoru, važnu ulogu imao je i mostobran kod Južne Morave, jer se preko njega odvijalo nemačko izvlačenje iz Niša.

Ko su bile glavne vojne snage?

U završnici Niške operacije učestvovale su jedinice 13. korpusa NOVJ, kojim je komandovao pukovnik Ljuba Vučković, zatim snage Crvene armije i bugarska 2. armija pod komandom generala Kirila Stančeva.

Sa nemačke strane, u odbrani Niša nalazile su se jedinice 7. SS divizije „Princ Eugen”, delovi artiljerijskih i protivavionskih jedinica, kao i druge borbene grupe koje su se povlačile iz grada. Do kraja septembra 1944. u Niš je bilo dovedeno oko 10.500 ljudi iz sastava 7. SS divizije „Princ Eugen”. U rezervi se nalazilo još oko 3.000 do 3.500 ljudi, oko 40 oruđa i oko 300 motornih vozila.

Već 13. oktobra, kroz mostobran se povlačilo između 10.000 i 12.000 nemačkih vojnika, sa 17 tenkova, 800 motornih vozila i oko 100 zaprežnih vozila.

Zašto građani nisu odmah masovno izašli na ulice?

Ovo je jedan od najvažnijih detalja za razumevanje dana oslobođenja. Nekoliko sati posle ulaska oslobodilaca pokušano je okupljanje građana, ali bez uspeha.

Razlog je bio jednostavan i težak. Mnogi Nišlije nalazili su se u okolnim selima, gde su se sklonili od savezničkih bombardovanja i razaranja. Deo stanovnika nije izlazio iz kuća i stanova zbog straha, nepoverenja i neizvesnosti.

Prema dostavljenom materijalu, oslobodioce je tog dana dočekala grupa od oko 30 aktivista Narodnooslobodilačkog pokreta iz Niša. Tek nekoliko dana kasnije održan je prvi veliki narodni miting u centru grada.

Kakav je grad dočekao oslobodioce?

Niš je oslobodioce dočekao kao teško razoren grad. Kada su 14. oktobra 1944. u njega ušle jedinice NOVJ, Crvene armije i bugarske Otadžbinsko-frontovske armije, zatekle su grad u kome gotovo ništa nije funkcionisalo.

Električne instalacije bile su pokidane. Vodovodna mreža nije radila. Mostovi su bili minirani ili oštećeni. Železnica je bila razorena, a telefonske veze presečene.

Zato su već prvog dana posle oslobođenja počele najhitnije popravke. Obnavljali su se struja i voda. Ponovo su otvarane pijace, hoteli, radnje, restorani i zanatske radionice. Pokretana je proizvodnja u fabrikama.

Prema nepotpunim podacima, privreda i građani Niša pretrpeli su materijalnu štetu od 2.931.398.000 dinara Demokratske Federativne Jugoslavije. Posebno težak udarac gradu zadala su saveznička bombardovanja. Od više od 10.000 stambenih zgrada, koliko je Niš imao pre rata, uništena je jedna sedmina.

Na raščišćavanju ruševina i zatrpavanju kratera od avionskih bombi bilo je angažovano 500 ljudi.

Kada je Niš prvi put masovno proslavio oslobođenje?

Prvo veliko okupljanje usledilo je nekoliko dana kasnije. U niškom Narodnom listu, koji je izašao tri dana posle oslobođenja grada, zabeležen je veliki narodni zbor kod Spomenika oslobodiocima Niša. Prema tom izveštaju, po sunčanom oktobarskom danu okupilo se oko 7.000 građana i seljaka. Reporter je opisao prizor sa mnoštvom zastava, parolama i velikim portretima.

To je bio trenutak kada je oslobođenje Niša prvi put dobilo javni, masovni i svečani oblik. Grad koji je 14. oktobra još uvek bio u strahu i neizvesnosti sada je počeo da izlazi na ulice. Slika oslobođenja tada se promenila: umesto praznih ili opreznih ulica, pojavili su se ljudi, zastave i organizovana javna svečanost.

Istog dana uveče, u sali hotela „Ruski car”, priređena je svečana večera za 200 zvanica. Među njima su bili i predstavnici savezničkih misija, što pokazuje da je oslobođenje Niša već u prvim danima dobilo i politički i diplomatski okvir.

Vojne parade, defilei i slike nove vlasti

Dani koji su sledili doneli su i prve javne slike nove vojne i političke stvarnosti. Sačuvane fotografije iz tog perioda beleže Koču Popovića i Momu Markovića na balkonu Banovine 17. oktobra 1944. godine, kao i Koču Popovića na prvoj vojnoj paradi istog dana. U materijalu se pominje i svečani defile 13. korpusa NOVJ kroz Voždovu ulicu.

Ti prizori su važni jer pokazuju kako se oslobođenje pretvaralo u javnu ceremoniju. Najpre je došla borba, zatim oprezni ulazak u razoreni grad, a onda zastave, govori, vojni defilei i okupljanja. Niš je tih dana postajao pozornica na kojoj se obeležavao kraj okupacije, ali i početak nove vlasti.

Na istom talasu svečanosti, 22. oktobra 1944. zabeleženi su Koča Popović, sovjetski pukovnik Paramuškin i general Stančev, a na jednom od mitinga general Ljubo Vučković dobio je sovjetski orden Suvorova

Zašto je oslobođenje Niša važno za lokalnu istoriju?

Oslobođenje Niša 1944. godine nije bilo samo vojni događaj. Ono je označilo kraj okupacije grada koji je još od aprila 1941. živeo pod terorom, strahom, hapšenjima, logorom i streljanjima.

Niš je bio jedini grad južno od Beograda na teritoriji okupirane Srbije u kome se nalazio nacistički koncentracioni logor. Kroz niški logor prošlo je oko 30.000 zatvorenika, a prema podacima posleratne komisije, oko 10.000 logoraša i zatvorenika iz drugih zatvora u gradu streljano je na Bubnju.

Zato 14. oktobar 1944. nije samo datum oslobođenja od nemačke vojske. To je i datum kada je jedan grad izašao iz najtežeg perioda svoje savremene istorije.

Ali taj izlazak nije bio lak. Sloboda je došla u razorene ulice, među ljude koji su se vraćali iz skloništa, sela i straha. Došla je u grad u kome se istovremeno slavilo, popravljalo, sumnjalo, tražilo nestale i pokušavalo da se nastavi život.

Dan oslobođenja Niša zato nije bio samo vojni trijumf. Bio je to prvi dan nove stvarnosti — teške, neizvesne, ali oslobođene.