Zamislite svet u kome računari mogu pisati priče, crtati slike ili kreirati video sadržaje potpuno samostalno, koristeći samo vašu ideju ili kratak opis kao polaznu tačku. Upravo to je moć generativne veštačke inteligencije (AI), tehnologije koja poslednjih godina menja pravila igre u kreativnim industrijama, nauci i svakodnevnom životu.
Veštačka inteligencija (AI) nije nov fenomen. Još od antičkih vremena, ljudi maštaju o stvaranju inteligentnih mašina. U drevnoj Grčkoj, Hefest je stvorio bronzanog diva Talosa da čuva ostrvo Krit – prvi nagoveštaj ideje o mehaničkim bićima sa sposobnošću razmišljanja.
U 17. veku filozofi poput Tomasa Hobsa i Gotfrida Vilhelma Lajbnica razmišljali su o tome da li je ljudsko razmišljanje samo složen oblik računanja. Džordž Bul, sredinom 19. veka, kreirao je algebru logike, čime je omogućio sistematsko izvođenje logičkih zaključaka poput matematičkih jednačina. Čarls Bebidž dizajnirao je Analitičku mašinu, preteču modernog računara, dok je Ada Lovlejs još tada razmatrala da li takva mašina može imati sposobnost razmišljanja.
