Hugo Virmont – Kako je njegov boravak u Nišu pogrešno tumačen

Požarevački mir, potpisan 21. jula 1718. godine, označava kraj Austro-turskog rata i gubitak Beograda, kao i današnje severne Srbije za Osmanlije. U ime Habsburške monarhije, mir je potpisao grof Demian Hugo von Virmont. Godine 1719. dogovorena je razmena poslanstava između Carigrada i Beča kako bi se ratifikovao mirovni sporazum. Ibrahim Paša i Hugo Virmont odigrali su ključne uloge u ovoj istorijskoj razmeni koja se odigrala kod Jagodine, a potom su poslanici nastavili put prema Carigradu i Beogradu.

Portal QHOD.NET pruža kompletnu digitalnu dokumentaciju o poslanstvu Huga Virmonta, koja uključuje diplomatske depeše, pisma, izveštaje, novinske članke i mape. Ovi izvori omogućili su da sagledamo Virmontov prolazak kroz Niš 1719. godine u novom svetlu, ispravljajući prethodne greške naših istoričara.

QHO.D – Digitalno izdanje izvora o Habsburško-osmanskoj diplomatiji 1500–1918

Portal QHOD objavljuje izvore o Habsburško-osmanskoj diplomatiji, od uspostavljanja diplomatskih odnosa na prelazu iz 15. u 16. vek, pa sve do propasti oba carstva na kraju Prvog svetskog rata. Dokumenti o velikim ambasadama pružaju duboko kulturno i naučno razumevanje politike, dok istovremeno omogućavaju spoljnim istraživačima da objavljuju svoje radove. Ovi izvori na portalu pružaju uvid u Habsburško-osmanske pregovore i vezane aktivnosti.

Objavljena dokumentacija o poslanstvu Huga Virmonta

Dokumentacija koju je portal QHOD.NET objavio uključuje sve relevantne informacije o poslanstvu Huga Virmonta. Poslanici su dobili instrukcije i krenuli iz Beograda i Carigrada, gde je susret između poslanika održan kod Jagodine uz velike diplomatske počasti. Kasnije su poslanici nastavili svoj put, Ibrahim Paša ka Beogradu, a Hugo Virmont prema Nišu, odakle je krenuo ka Carigradu.

Poseta Nišu 1719. godine

Virmont je u pratnji inžinjerijskog kapetana Oto Von Obšelvica, koji je bio zadužen za snimanje stanja na terenu, stigao u Niš. U depeši od 22. juna 1719. godine, Virmont detaljno opisuje doček u Nišu. Serasker Niša insistirao je da šatori poslanstva budu postavljeni na gradskom polju zbog problema u samom gradu, a Virmont napominje da bi boravak unutar grada mogao biti opasan zbog mogućih pobuna janjičara, koje su bile česte u tom periodu.

Greške u istorijskim tumačenjima

Naša istoriografija je pogrešno interpretirala Virmontov izveštaj, verujući da poslanstvo nije ulazilo u grad. Međutim, iz Virmontove depeše i izveštaja kapetana Obšelvica jasno se vidi da su poslanici zapravo prošli kroz grad, iako nisu bili smešteni u njemu. Njihov dolazak pozdravljen je artiljerijskom paljbom sa tvrđave, što je Virmont opisao kao brzu paljbu, čiji broj hitaca je bilo teško prebrojati.

Izveštaj kapetana Obšelvica o Niškoj tvrđavi

Kapetan Obšelvic je napravio detaljan izveštaj o niškoj fortifikaciji. On opisuje grad u gornjem delu, koji je bio veći od sadašnje Beogradske tvrđave, sa zemljanim bedemima i drvenim palisadama. Oko tvrđave se nalazio suvi rov, a u podnožju Rogne Tabije, koja se nalazila na levoj obali Nišave, bio je još jedan rov ispunjen vodom iz reke.

Obšelvic detaljno opisuje vojnu odbranu grada, uključujući rovove i bastione, kao i veliku gustinu naseljenosti u gornjem gradu. Takođe je napomenuo i opasnost od požara zbog uskih ulica. U svom izveštaju, Obšelvic je navodio da bi Niš mogao biti zauzet za samo 14 dana, a preporučio je napad sa juga, što je kasnije korišćeno u Habsburškom osvajaju Niša 1737.godine.

Ispravljanje grešaka u istoriografiji

Ove greške su važne jer je naše istoričare zbunio opis gradskih jarkova, koji su pogrešno povezani sa tvrđavom, dok je Obšelvic zapravo crtao planove varoši. Pravo značenje njegovog izveštaja leži u tome da opisuje obim Niške tvrđave u to vreme, kada je ona bila najveća i zauzimala obe strane Nišave. Kasniji radovi na kamenoj tvrđavi smanjili su njen obim, a Rogna Tabija je uklonjena.

Značaj ove ispravke leži u tome što omogućava tačnije razumevanje razvoja Niške tvrđave i istorije njenog utvrđivanja. Virmont, Obšelvic, i hroničar Driš koji ih je pratio nisu pominjali nikakve radove na tvrđavi, što ukazuje na to da  je izgradnja kamenog utvrđenja  počela kasnije.

Zaključak

Nakon boravka u Nišu, Hugo Virmont je nastavio put ka Carigradu, gde je stigao 13. avgusta 1719. godine. Ova ispravka istorijskih grešaka donosi nova saznanja o političkim i vojničkim dešavanjima tog perioda i omogućava bolje razumevanje važnosti Niša u kontekstu Habsburško-osmanskih odnosa.