Leta 1942. godine streljanja logoraša postala su učestalija, uključujući i žene. Grupa predvođena Nadom Tomić počela je da razmatra organizovanje bekstva. Iako prvi plan nije naišao na odobrenje, ideja je ostala prisutna. Kasnije su saznali da su imena Nade i Milke na spisku za odmazdu, što ih je podstaklo na hitno delovanje. Uključili su nekoliko saradnika, uključujući bugarskog vojnika spremnog da pomogne, i odlučili se za hrabri pokušaj.
Bekstvo je izvedeno 2. decembra 1942. godine. Koristeći makaze i alat dostavljen spolja, Vidak Milović je presekao žicu, omogućivši grupi da se provuče. Nažalost, Danica Jovović je stradala, dok su Vidak i Branko uhvaćeni i mučeni. Njihova sudbina bila je strašna, ali njihova odlučnost ostaje zabeležena kao čin heroizma.
Nada i Milka, koje su uspele da pobegnu, našle su privremeno utočište u partizanskim redovima, ali su zbog iscrpljenosti bile prinuđene da se sklone u selo. Njihov boravak nije prošao nezapaženo, pa su ih pripadnici Srpske državne straže uhapsili. Nakon saslušanja, vraćene su u logor Crveni krst, gde su pretrpele brutalna mučenja. Uprkos svemu, nisu odale svoje drugove, što ih je na kraju odvelo na streljanje 28. decembra 1942. godine.
Ovo bekstvo izazvalo je bes nemačkih vlasti, koje su uvele još strožiji režim u logoru. Logoraši su bili izloženi nehumanim kaznama, batinama i glađu. Ipak, priča o ovom bekstvu ostaje simbol borbe za slobodu.
Drugo bekstvo iz logora Crveni krst u Nišu svedoči o hrabrosti onih koji su se suprotstavili okupatorima. Njihova žrtva ne sme biti zaboravljena, jer nas podseća na snagu ljudskog duha i odlučnost u borbi protiv tiranije.
