Foto Visiongate Studio
Nakon eksplozije barutane i smrti vojvode Stevana Sinđelića sa njegovih tri hiljade Resavaca, srpska linija fronta se raspala. Turci su, predvođeni seraskerom Huršid-pašom, prešli u ofanzivu i počeli sistematsko osvajanje napuštenih srpskih položaja. U danima koji su usledili, planovi o zauzimanju Niša zamenjeni su pokušajima da se sačuva ono što je ostalo. Morava je ponovo postala linija odbrane.
Ali Huršid-paša nije želeo samo vojnu pobedu. Želeo je da ostavi trag — onaj koji će zastrašiti, obeshrabriti i poraz učiniti večnim. Tako je rođena njegova naredba: da se od lobanja poginulih Srba, posebno onih iz šanca na Čegru, podigne kula. Ne samo kula, već opomena. Ne samo opomena — već poruka čitavom narodu.
Na mestu zvanom „Stara kapija“, uz drum na ulazu u Niš iz pravca Carigrada, radnici su danima ugrađivali lobanje u zidove. Bilo ih je 952. Kula je podignuta u obliku četvrtaste prizme, visine četiri i po metra, sa nizovima lobanja ugrađenih u malter i opeku. Zvala se — Ćele-kula.
Putnici koji su dolazili u Niš morali su proći pored te kule. Niko nije ostajao ravnodušan. Neki su okretali glavu, drugi su žmurili, a treći su skidali kape. Kula je govorila više od svake povelje: „Ovde je sloboda plaćena lobanjama. Ovde je narod koji se usudio.“
Ovaj projekat se realizuje sredstvima koje sufinansira Grad Niš. Stavovi izneti u projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
REDAKCIJA RADIO NIŠ
REDAKCIJA RADIO NIŠ