1300 kaplara: đaci koji su otišli pravo u legendu

1300 kaplara ostalo je jedno od najpotresnijih imena srpske istorije Prvog svetskog rata. To nisu bili profesionalni ratnici koji su iza sebe imali godine fronta. To su bili đaci i studenti, mladići koji su prekinuli školovanje, ostavili knjige, započete radove, univerzitete i učionice, da bi se 1914. godine stavili na raspolaganje vojsci zemlje koja se borila za opstanak.

Poznati kao Skopski đački bataljon, oni su poslati kao pojačanje srpskoj vojsci u trenutku kada je Kolubarska bitka odlučivala sudbinu Srbije. Njihova uloga nije bila samo vojnička. Trebalo je da podignu moral, ohrabre iscrpljene srpske vojnike i vrate veru da nije sve izgubljeno. Upravo zato priča o 1300 kaplara nije samo priča o jednoj jedinici. To je priča o mladosti koja je otišla na front onda kada se činilo da Srbija više nema odakle da crpi snagu.

Ko su bili 1300 kaplara?

U bataljon su dolazili studenti iz Beograda, đaci sa juga Srbije, iz Čačka, Užica, Valjeva, Šapca, Kragujevca, Crne Gore i Makedonije. Bilo je i studenata sa prestižnih evropskih univerziteta.

Materijal ih opisuje kao sinove zanatlija, trgovaca, seljaka, oficira, profesora i ministara. Neki su bili pozvani, neki su došli i preko broja. Ono što ih je spajalo bila je odluka da prekinu dotadašnji život i da što pre stignu tamo gde se branila država.

Zato se za njih vezuje izraz „Besmrtni đački bataljon”. Nisu postali besmrtni zato što nisu ginuli. Naprotiv. Postali su besmrtni zato što je njihova žrtva ostala jedna od najjačih slika srpske mladosti u Velikom ratu.

Kada su 1300 kaplara poslati na front?

Njihova priča vezana je za 1914. godinu i Kolubarsku bitku, jednu od presudnih bitaka u prvoj ratnoj godini. U trenutku kada je srpska vojska bila u povlačenju, đaci i studenti poslati su kao pojačanje na Suvobor i Kolubaru.

Njihov zadatak bio je veći od same borbe. Oni su trebalo da budu znak da Srbija još ima snage. U materijalu se jasno navodi da su poslati da podignu moral, ohrabre srpske vojnike i uliju nadu da nije sve izgubljeno.

Taj trenutak objašnjava zašto je priča o 1300 kaplara dobila toliko snažno mesto u srpskom pamćenju. Na front nije stigla samo nova jedinica. Stigla je mladost Srbije.

Gde su obučavani đaci kaplari?

Bataljon je formiran i obučavan u Skoplju, zbog čega se u materijalu koristi i naziv Skopski đački bataljon. U sadržaju publikacije posebno se izdvajaju poglavlja o obrazovanju bataljona, obuci u Skoplju, odlasku na front i njihovoj ulozi u borbama za slobodu.

Skopski đački bataljon imao je šest četa. Kao komandant se pominje potpukovnik Dušan Glišić. Materijal beleži i upečatljiv detalj da su čete imale šaljiva imena, što pokazuje da su u ratnu stvarnost mladići poneli i deo studentskog i đačkog duha. Četvrta četa, sastavljena od studenata sa Beogradskog univerziteta, nosila je naziv „Ruzmarini”.

U jednom zapisu stoji da je „hiljadu trista dvadeset kaplara” koračalo ulicama Skoplja. Zabeleženo je i da je svakome sledovalo po 150 metaka. To su brojke koje u ovoj priči govore više od patetike: knjige su zamenjene municijom, a školski redovi vojničkim strojem.

1300 kaplara ukratko

Ko su bili: đaci i studenti okupljeni u Skopskom đačkom bataljonu.
Kada: 1914. godine, u vreme Kolubarske bitke.
Gde: obuka u Skoplju, odlazak na front prema Suvoboru i Kolubari.
Koliko četa: šest četa.
Komandant: potpukovnik Dušan Glišić.
Uloga: moralno i vojničko pojačanje srpskoj vojsci.
Gubici: Kolubarska bitka odnela je gotovo trećinu đaka kaplara, a Albanija i Solunski front drugu trećinu.
Pamćenje: škole, ulice, spomen-ploče, „Put 1300 kaplara” i obeležja na Rajcu čuvaju njihovo ime.

Šta se dogodilo na Kolubari?

Kolubarska bitka bila je trenutak u kome se odlučivalo mnogo više od jedne vojne operacije. Srpska vojska je iza sebe imala ogromne napore iz 1914. godine. Austrougarski pritisak bio je snažan, a zemlja iscrpljena.

Upravo tada stižu đaci kaplari. Njihove zasluge za pobedu u Kolubarskoj bici u materijalu se posebno vezuju za duhovno ohrabrenje vojske koja je bila fizički i psihički iscrpljena. Njihova mladalačka borba dala je širi smisao otporu celog naroda.

Cena je bila ogromna. U materijalu se navodi da je Kolubarska bitka odnela gotovo trećinu đaka kaplara. Druga trećina stradala je kasnije, kroz Albaniju i na Solunskom frontu. Samo trećina je preživela sve borbe, a preživeli su do kraja života s ponosom nosili činjenicu da su bili pripadnici Skopskog đačkog bataljona.

Zašto je Rajac posebno važan u priči o 1300 kaplara?

Rajac zauzima posebno mesto u sećanju na 1300 kaplara. U materijalu se navodi da je upravo na Rajcu, u Kolubarskoj bici, izvršen presudan proboj austrougarskog fronta i da je tu poginuo veliki broj đaka kaplara.

Zato je Rajac postao jedno od centralnih mesta njihovog pamćenja. Sa tog vrha, po vedrom vremenu, vidi se panorama bojišta od Suvobora do obrisa Kosmaja i Avale. Zbog toga je ocenjen kao pogodno mesto za spomen-obeležje junacima odlučujuće bitke za Srbiju.

Spomen-česmu na Rajcu podiglo je Udruženje „1300 kaplara”. Otkrivena je 13. decembra 1970. godine, uz prisustvo velikog broja kaplara iz Skopskog đačkog bataljona, zvanica i stanovnika okolnih sela. Kasnije je izgrađen i spomenik borcima učesnicima Kolubarske bitke.

Kako se pamti Besmrtni đački bataljon?

Sećanje na đake kaplare nije ostalo samo u knjigama. Preživeli su i sami učestvovali u podizanju spomen-obeležja svojim poginulim drugovima.

U selu Bukoviku kod Aranđelovca, posle pomena u crkvi 2. novembra 1969. godine, otkrivena je spomen-ploča đacima kaplarima. Mesto je udaljeno tri kilometra od Aranđelovca, na „Putu 1300 kaplara”. Taj put, od izlaska iz Aranđelovca do sela Darosave, dug je osam kilometara i nazvan je po njima. Tom prilikom govorio je Tadija Pejović, jedan od 1300 kaplara, matematičar, profesor Univerziteta u Beogradu i poslednji predsednik udruženja.

Ime 1300 kaplara nose i škole i ulice. U Beogradu od 1967. godine postoji Ulica 1300 kaplara, u blizini Kapetan Mišinog zdanja, u kome je studirao nemali broj đaka kaplara. U Ljigu je 1993. jedna ulica dobila njihovo ime, a najviše opštinsko priznanje nosi naziv Plaketa „Đak kaplar”.

Zašto je ova priča važna za Srbiju?

Priča o 1300 kaplara važna je zato što pokazuje kako je Srbija u najtežem trenutku Velikog rata posegla za svojom budućnošću. Ti mladići su tek trebalo da postanu profesori, inženjeri, pisci, diplomate, graditelji. Neki od preživelih to su kasnije i postali. Mnogi nisu dobili priliku.

Zato je ova tema važna za lokalnu istoriju Ljiga, Rajca, Aranđelovca i Bukovika, ali i za celu Srbiju. Ona povezuje bojište, škole, univerzitete, porodice i javno pamćenje. U njoj nema potrebe za izmišljenom dramom. Sama činjenica da su đaci i studenti krenuli iz učionica ka Kolubari dovoljna je da objasni zašto se njihovo ime i danas izgovara sa poštovanjem.

1300 kaplara nisu samo broj. Oni su generacija koja je ušla u rat pre nego što je stigla da živi. I zato je njihova priča ostala jedna od najjačih opomena koliko sloboda može da košta.