Sarajevo, 28. jun 1914. Sunčano jutro u glavnom gradu Bosne i Hercegovine, koja se tada nalazila pod upravom Austro-Ugarske monarhije, nije nagoveštavalo da će se nekoliko sati kasnije istorija nepovratno promeniti. Tog dana, pre tačno 111 godina, izvršen je atentat na prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu vojvotkinju Sofiju von Hohenberg, događaj koji će postati okidač za Prvi svetski rat.
Misija pomirenja pretvorena u putovanje u smrt
Prema opširnim izveštajima bečkih listova Neue Freie Presse, Wiener Allgemeine Zeitung i Welt-Blatt, nadvojvoda Franc Ferdinand je doputovao u Sarajevo sa suprugom kako bi prisustvovao vojnoj smotri i pokazao političku naklonost prema stanovništvu nedavno anektiranih teritorija. Istog jutra, gradske ulice bile su svečano okićene, a masa građana dočekala je kolonu automobila s pozdravima i znatiželjom.
Iako su već u ranim jutarnjim satima kružile informacije o mogućem atentatu, vlasti nisu uspele da obezbede efikasnu zaštitu. Prema svedočanstvima iz tog vremena, prva bomba je bačena na automobil nadvojvode oko 10 sati. Napadač, identifikovan kao Nedeljko Čabrinović, bacio je ručnu bombu koja je udarila u okvir vozila, odbila se i eksplodirala iza automobila. Nekoliko osoba iz pratnje zadobilo je povrede, ali nadvojvoda i njegova supruga ostali su neozleđeni.
Uprkos ovom očiglednom pokušaju ubistva, Franc Ferdinand je insistirao da nastavi planirani obilazak i lično obiđe ranjene od eksplozije. Ta odluka, motivisana dužnošću i osećajem časti, uvela je prestolonaslednika pravo u smrtonosnu zasedu.
Trenutak kobne presude
Oko 11 sati, dok je automobil nadvojvode prolazio pored Latinske ćuprije, atentator Gavrilo Princip, član organizacije Mlada Bosna, ispalio je dva hica iz revolvera. Prvi metak pogodio je Franca Ferdinanda u vrat, a drugi njegovu suprugu u stomak. Prema opisu očevidaca objavljenom u Neue Freie Presse, nadvojvoda je izustio poslednje reči svojoj supruzi: „Sofija, Sofija, ne umiri !“ Potom je klonuo. Oboje su izdahnuli u rezidenciji guvernera barona Potioreka.
Dva metka bila su dovoljna da pokrenu spiralu događaja koja će za nekoliko nedelja prerasti u globalni sukob, bez presedana u dotadašnjoj istoriji.
Šok i ogorčenje u monarhiji
Bečka štampa narednih dana bila je ispunjena crnim okvirima, vanrednim izdanjima i tonom kolektivne žalosti. Zastave širom carstva spuštene su na pola koplja. Welt-Blatt donosi dirljive opise neverice koja je vladala u Beču, gde su građani spontano polagali vence ispred ministarstva dvora.
U političkim krugovima, međutim, žalost se gotovo odmah pretvorila u odlučnost da se preduzmu mere protiv Srbije. Gotovo svi zvanični izveštaji atentat su direktno povezivali s nacionalističkim organizacijama koje su, kako se tvrdilo, oružje i eksploziv pribavile uz podršku beogradskih krugova
Posledice koje su zapalile svet
Atentat u Sarajevu je, sam po sebi, bio tragičan čin nasilja, ali je zbog komplikovane mreže savezništava među evropskim silama prouzrokovao katastrofalne posledice. Austro-Ugarska je, uz podršku Nemačke, 23. jula 1914. uputila ultimatum Srbiji. Samo mesec dana nakon pucnjeva na Latinskom mostu, Evropa je bila uvučena u rat koji će za sobom ostaviti milione mrtvih, razorene imperije i nov poredak sveta.
Istoričari i danas raspravljaju o tome da li bi rat izbio i bez sarajevskog atentata. Ipak, ostaje činjenica da su dva hica Gavrila Principa pretvorila regionalnu krizu u svetski požar.
Kako su bečki listovi pisali tih junskih dana 1914, „zli udes je odredio da poseta koja je trebalo da znači pomirenje postane putovanje u smrt.“ Danas, u vremenu koje ne oskudeva u tenzijama i nacionalizmima, prisećanje na taj događaj možda je potrebnije nego ikada.
REDAKCIJA RADIO NIŠ
REDAKCIJA RADIO NIŠ