Четврта епизода уводи гледаоца у раздобље дубоких политичких подела и борбе за уставни поредак у Србији. Након доношења Турског устава 1838. године, долази до јачања групе познате као уставобранитељи, која настоји да ограничи самовлашће кнеза и учврсти улогу Државног савета као кључне институције власти.
Епизода прати пад кнеза Милоша 1839. године, кратку владавину његовог сина Милана, као и долазак кнеза Михаила на престо. Међутим, сукоб између кнежеве власти и уставобранитељске елите убрзо доводи до нове кризе. Политичка нестабилност кулминира 1842. године, када уставобранитељи збацују Михаила и доводе на власт Александра Карађорђевића.
Посебан део епизоде посвећен је функционисању уставобранитељског режима, који, иако се позива на уставност, у пракси ствара затворен круг политичке моћи. Приказују се покушаји модернизације, али и ограничења таквог система, као и све веће незадовољство у народу.
„Уставобранитељи“ откривају како је борба за устав и ограничење власти отворила ново поглавље српске политике, али и довела до дуготрајних подела које ће обележити читав XIX век.
