Трећа епизода доноси период у коме Србија, након стицања аутономије, почиње да се обликује као уређена и организована држава. Владавина кнеза Милоша Обреновића улази у нову фазу — више није реч само о очувању тек стечених права, већ о изградњи институција које ће те тековине учинити трајним.
У средишту епизоде налази се процес стварања државне управе: формирање судства, уређење пореског система, успостављање локалне власти и јачање централне кнежевске управе. Србија постепено добија обрисе модерне државе, али тај процес прати и изражена самовласт кнеза Милоша, што изазива незадовољство унутар друштва.
Посебан акценат стављен је на доношење Сретењског устава 1835. године, првог модерног устава у српској историји, који доноси поделу власти и грађанска права. Међутим, под притиском Османског царства, Русије и Аустрије, овај устав бива убрзо укинут, што показује ограничења српске аутономије у том тренутку.
Као одговор на унутрашње и спољне притиске, 1838. године доноси се такозвани Турски устав, којим се власт кнеза ограничава у корист Државног савета. Овим актом почиње нова етапа политичког живота у Србији, у којој се све јасније обликују различите струје и интереси.
Епизода „Настанак државе“ приказује сложен и често противречан процес изградње институција, у коме се Србија креће између традиције и модернизације. Управо у тим годинама постављени су темељи државног система који ће обележити читав XIX век.
